Upravna policija Crne Gore je, prema izveštaju Zaštitnika ljudskih prava i sloboda, ozbiljno povredila pravo na život troje građana tokom tragičnog događaja koji se desio 12. avgusta 2022. godine na Cetinju. U tom incidentu, masovni ubica Vuk Borilović je usmrtio Natašu (35), Marku (8) i Mašanu (10), a izveštaj je usledio kao rezultat pritužbe koju je podnela Natašina majka i baka Markova i Mašanina, Vesna Pejović.
Zamenica Ombudsmana, Mirjana Radović, u svom obrazloženju navela je više ozbiljnih propusta policije tokom incidenta. Prvo, istakla je da je prilikom upotrebe vatrenog oružja od strane policajaca došlo do više zastoja, što ukazuje na tehničku neispravnost oružja ili na nedostatak veština policijskih službenika. Policijski helikopter koji je bio na raspolaganju tog dana bio je u kvaru, a policajci nisu imali odgovarajuću zaštitnu opremu niti adekvatno oružje. Takođe, manjak ljudstva i nedovoljna obučenost policajaca u kriznim situacijama dodatno su otežali situaciju.
Istražne jedinice Osnovnog državnog tužilaštva na Cetinju i Nikšiću nisu blagovremeno i temeljno ispitale sve aspekte postupanja policije. Značajan propust je bio to što porodica žrtava nije bila pozvana da pruži svoja saznanja o događaju, što je dodatno otežalo razumevanje okolnosti tragedije. U početku, tužilaštvo je procenilo da nema osnova za krivični postupak, ali su kasnije, nakon daljih istraživanja, podneli optužni predlog protiv tadašnje načelnice cetinjske filijale MUP-a, zbog propusta da se pokrene postupak za oduzimanje oružja Vuku Boriloviću.
Vuk Borilović je pre tri godine u cetinjskom naselju Medovina izvršio masakr u kojem je ubio deset ljudi, uključujući dvoje dece, i ranio još šest sugrađana. Ovaj tragični događaj završio je intervencijom policije, koja je Borilovića neutralisala. U vreme incidenta, direktor Uprave policije bio je Zoran Brđanin, a ministar unutrašnjih poslova Filip Adžić iz Građanskog pokreta Ura.
Izveštaj Zaštitnika ljudskih prava i sloboda ukazuje na ozbiljne nedostatke u organizaciji i efikasnosti policijskih operacija, posebno u kriznim situacijama. Ova situacija je izazvala velike sumnje u sposobnost policije da adekvatno odgovori na prijetnje po javnu sigurnost, a istovremeno je otvorila pitanja o odgovornosti i obuci policijskih službenika.
Iako je u izveštaju naglašena potreba za reformom i unapređenjem policijskih procedura, mnogi građani su zabrinuti zbog nedostatka transparentnosti i odgovornosti u postupanju državnih institucija. Ovaj incident je izazvao široku javnu raspravu o sigurnosti i zaštiti građana, kao i o ulozi i odgovornosti policije u očuvanju reda i mira.
Pored toga, važnost pravovremenog i temeljitog istraživanja sličnih događaja je ključna za obnovu poverenja građana u institucije. Kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti, neophodno je uspostaviti jasne procedure i obuke koje će omogućiti policiji da adekvatno reaguje u kriznim situacijama.
U zaključku, tragedija na Cetinju je podsetnik na to koliko je važno da institucije, poput policije i tužilaštva, postupaju odgovorno i profesionalno, posebno kada su u pitanju ljudski životi. Samo kroz kontinuiranu obuku, reforme i otvorenu komunikaciju sa građanima moguće je izgraditi sigurnije društvo koje će štititi prava i živote svih svojih članova.
