Grčko ostrvo Zakintos je nedavno proglašeno za najpretrpanije letovalište u Evropi prema istraživanju o prekomernom turizmu magazina Vič Travel. Ovo otkriće dolazi u trenutku kada se sve više govori o negativnim aspektima masovnog turizma, koji uključuju povećanje cena nekretnina, pritisak na lokalne resurse i promene u ponašanju turista koje često nisu u skladu sa lokalnim običajima.
Na Zakintosu, broj noćenja značajno prevazilazi broj lokalnih stanovnika, sa odnosom od 150 prema 1. U poređenju s tim, Majorka se ističe kao destinacija sa najvećim brojem ukupnih noćenja, dok Pariz prednjači po gustini turista, sa neverovatnih 418.000 noćenja po kvadratnom kilometru. Ove brojke ukazuju na ozbiljnost problema prekomernog turizma u ovim popularnim destinacijama.
Stručnjaci za turizam ukazuju na to da su negativni efekti turističkog buma dostigli tačku preokreta. Cene nekretnina su u porastu, a lokalne zajednice se bore sa pritiskom koji dolazi od velikog broja posetilaca. Takođe, loše ponašanje turista postaje sve veći problem, što dodatno komplikuje situaciju. Iako se turizam često smatra ključnim izvorom prihoda za lokalne ekonomije, u ovom trenutku koristi više ne prevazilaze štetu koju izaziva masovni turizam.
Izraz „prekomerni turizam“ je relativno nov, iako se pritužbe na uticaj turističkih gužvi mogu čuti već više od jednog veka, posebno u gradovima poput Venecije. Mesta koja su tradicionalno orijentisana na turizam, kao što su Las Vegas ili Orlando, ne doživljavaju isto kao nova turistička odredišta koja se suočavaju sa naglim porastom broja posetilaca. Stari gradovi, poput Dubrovnika i Praga, već su počeli da osećaju posledice prekomernog turizma.
Druga najpretrpanija turistička regija u Evropi je Istra u Hrvatskoj, koja se često naziva „najbolje čuvanom tajnom“ zemlje. Istra, sa svojom bogatom kulturom i prelepim pejzažima, privlači sve više posetilaca, što dovodi do sličnih problema kao što su oni na Zakintosu. U svetlu ovih izazova, stručnjaci preporučuju izbegavanje gužvi tako što će se posetiti manje poznate destinacije u istočnoj Evropi, kao što su Ribnik u Poljskoj, severoistočni region Severne Makedonije i određeni delovi Rumunije.
S druge strane, postoji i mesto u Evropi koje je gotovo potpuno bez turista. Norveško ostrvo Jan Majen, smešteno duboko unutar Arktičkog kruga, je najmanje posećeno mesto u Evropi. Poseta ovom ostrvu zahteva posebnu dozvolu, što ga čini malo verovatnom destinacijom za odmor. Ovaj kontrast između pretrpanih turističkih destinacija i gotovo potpuno netaknutih mesta pruža zanimljiv uvid u trenutne trendove u turizmu.
Na kraju, kako se svet suočava sa izazovima prekomernog turizma, važno je razmišljati o održivosti i uticaju koji turizam ima na lokalne zajednice. Razvijanje svesti o ovim pitanjima može pomoći u očuvanju prirodnih i kulturnih resursa za buduće generacije. U tom smislu, ključno je da se turisti ponašaju odgovorno i da se lokalne zajednice uključe u kreiranje politika koje će voditi ka održivijem turizmu. U svetlu ovih novih saznanja, možda je vreme da se razmotre alternativne destinacije i manje poznate lokacije koje mogu pružiti jedinstveno iskustvo bez pritiska koji dolazi sa masovnim turizmom.
