Dve zemlje dominiraju listama 10 najzagađenijih i najčistijih gradova u Evropi. Stanovnici Finske uživaju u jednom od najčistijih vazduha na kontinentu, prema novom izveštaju. Ova zemlja se može pohvaliti najviše gradova sa bezbednim nivoima zagađenja vazduha, iako kao celina nije uspela da ispuni smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za bezbedne nivoe PM2.5 čestica, koje predstavljaju fine čestice u vazduhu.
Samo tri evropske zemlje su 2025. godine bile u skladu sa smernicama SZO o zagađenju vazduha: Estonija, Island i Andora. Dok su neki delovi sveta bez podataka o kvalitetu vazduha, Evropa se ističe kao jedan od najdetaljnije praćenih regiona na svetu.
Izveštaj je analizirao 2.303 grada u 43 evropske zemlje, što je 163 grada više nego 2024. godine. Od tog broja, 1.182 grada zabeležila su porast prosečne godišnje koncentracije PM2.5, dok je 886 gradova imalo pad. Samo 104 evropska grada bila su u okviru bezbedne granice SZO za fine čestice.
Finska je na prvom mestu sa 25 gradova ispod preporučene granice, dok Švedska ima 15, a Španija 12 gradova koji su takođe ispod tog nivoa.
Osam zemalja – Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Srbija, Turska, Moldavija, Rumunija, Crna Gora i Poljska – imaju koncentracije PM2.5 veće od 15 mikrograma po kubnom metru (µg/m³), svrstavajući ih među najzagađenije u Evropi, što je daleko iznad bezbednog nivoa od 5 µg/m³. Turska se posebno ističe sa velikim brojem najzagađenijih gradova, što se može pripisati visokoj upotrebi fosilnih goriva, gustoj saobraćajnoj gužvi, industrijskim emisijama i vremenskim uslovima koji zadržavaju zagađenje.
Grad Igdir u Turskoj zauzeo je prvo mesto sa prosečnim nivoom PM2.5 od 64,4 µg/m³, dok je Buca na drugom mestu sa 51,5 µg/m³. U top 10 najzagađenijih gradova našao se i Novi Pazar u Srbiji sa 34,1 µg/m³, dok je Prijedor iz Bosne i Hercegovine na petom mestu. Ostali gradovi koji su se našli na ovoj listi uključuju Goražde, Gračanicu i Čačak.
Mnogi od ovih gradova dele slične izvore zagađenja, uključujući termoelektrane na ugalj i grejanje domaćinstava lošim energentima, kao i gust saobraćaj. Ovi problemi dodatno se pogoršavaju geografskim položajem i vremenskim uslovima koji zadržavaju zagađenje blizu tla.
S druge strane, Finska zauzima polovinu mesta među 10 najčistijih gradova u Evropi. Ostrvo Uto prednjači sa samo 1,3 µg/m³ PM2.5, dok su Muonio i Kitila na drugom i trećem mestu. Ostali gradovi uključuju Ranua i Nivalu. Povoljna geografija i mala gustina naseljenosti doprinose ovom rezultatu, ali su strogi propisi o emisijama i visoka upotreba obnovljivih izvora energije ključni faktori.
Na listi najčistijih gradova, Sandgerdi na Islandu zauzima četvrto mesto sa 2,2 µg/m³, dok su Bredkalen u Švedskoj, Faro u Portugalu i Alftanes na Islandu takođe među najboljima.
PM2.5 čestice su izuzetno sitne i mogu prodrijeti duboko u pluća i krvotok, povezane su sa raznim zdravstvenim problemima, uključujući bolesti disajnih organa i kardiovaskularne bolesti. Ako živite u području sa visokim zagađenjem, preporučuje se praćenje nivoa zagađenja putem aplikacija kao što su IQAir i AirVisual. Kada zagađenje poraste, najbolje je ostati u zatvorenom prostoru, sa zatvorenim vratima i prozorima.
Sistemi za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju treba da budu podešeni na režim recirkulacije vazduha, a prečišćivači vazduha takođe mogu pomoći u uklanjanju čestica i gasova. Ako je neophodno izaći napolje, preporučuje se nošenje KN95 maske, koja može filtrirati sitne čestice u vazduhu, uključujući prašinu i viruse.
