BEOGRAD – Novi roman profesorke srpskog jezika i književnosti Nataše Vasić „Takmičenje“ istražuje pritisak koji obrazovni sistem, društvo i roditeljske ambicije postavljaju na učenike. Autorka ističe da se često zaboravlja da su deca najvažniji deo ove priče. Vasić je u razgovoru za Tanjug objasnila da je roman rezultat njenog ličnog preispitivanja i potrebe da promene perspektivu, te da je svet posmatrala kroz prizmu matematike i prirodnih nauka, iako se profesionalno ne bavi tim disciplinama.
„Kada sam sabrala onoliko koliko sam umela, shvatila sam da moram da promenim perspektivu da bih mogla da obradim priče koje su mi se nakupile“, izjavila je Vasić. Ona smatra da je danas komplikovanije živeti bez znanja iz matematike i prirodnih nauka, jer je pritisak na takmičenjima veći u tim oblastima nego u humanističkim.
„Postoji narativ da prirodne nauke donose perspektivu i prosperitet, dok su humanističke nauke često zapostavljene“, dodala je. U svom romanu, Vasić se osvrće na to kako deca odrastaju i kakve su okolnosti u kojima odrastaju, naglašavajući da je njen cilj da se bavi umetničkim aspektom priče.
Roditeljski pritisak na škole je, prema njenim rečima, sve prisutniji, sa ambicijom da deca budu najbolja. „Pritisak na ocene ne meri pravu vrednost znanja“, smatra ona, i predlaže ukidanje ocena jer one nisu pravi pokazatelj znanja. „Nastavnici se suočavaju sa pritiscima od strane roditelja koji žele da njihova deca dobijaju više ocene, a oni koji se drže kriterijuma trpe dodatne pritiske“, rekla je Vasić.
Vasić naglašava da se deca često preopterećuju školskim zadacima i da im je potrebno više vremena da budu deca. „Deca vole da prave projekte i prezentacije, ali je važno posvetiti se i njihovim emotivnim i duhovnim potrebama“, dodala je.
Razgovarajući o razlici između privatnih i državnih škola, ističe da privatne škole često imaju prednost zbog manjeg broja učenika po odeljenju, što omogućava više pažnje svakom učeniku. „Škola je nekada bila prostor formiranja sistema vrednosti, ali se danas sve više očekuje od roditelja“, smatra Vasić.
Kada je reč o takmičenju među učenicima, ona ističe da deca prihvataju pravila, ali ne podnose nepravdu. „Deca vole pravila i granice, a kada se pravila krše, to im stvara probleme u odrastanju“, naglašava ona. Ocenjivanje bi trebalo da podstiče učenike i budi njihovu unutrašnju motivaciju.
Vasić takođe smatra da su deca izvanredna i dobra, ali da su odrasli ti koji se moraju promeniti i prilagoditi svoj odnos prema deci kao pojedincima. U svom romanu, ona prikazuje kako roditelji, vođeni sopstvenim ambicijama, često zaboravljaju da su deca jedinstvena bića sa sopstvenim afinitetima.
Govoreći o uticaju društvenih mreža, Vasić ističe da digitalni svet može biti inspirativan i koristan ako se koristi na pravi način. „Deca skupljaju lajkove i traže pažnju, posebno tinejdžeri koji formiraju svoj identitet. Važno je naći ravnotežu“, zaključila je.
Nataša Vasić svojom knjigom poziva na promišljanje o obrazovanju, vrednostima i ambicijama koje se postavljaju pred decu, naglašavajući važnost razumevanja i podrške u procesu odrastanja.
