Na protestu održanom večeras u centru Podgorice, povodom incidenta na Zabjelu, u kojem je turski državljanin nožem ranio jednog mladića, deo okupljenih nije izražavao zabrinutost zbog sigurnosti građana, već je skandirao protiv predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. Ovaj incident pokrenuo je brojne komentare i kritike na račun demonstranata, koji su umesto da se fokusiraju na ozbiljnost situacije, odlučili da iskoriste priliku za političko izražavanje.
Među okupljenima, umesto solidarnosti prema žrtvi i osude nasilja, čule su se parole i skandiranja usmerena protiv Vučića. Ovaj pristup je naišao na osude, jer se incident na Zabjelu, koji nije imao nikakve veze sa Srbijom ili njenim predsednikom, pretvorio u politički performans. Naime, deo demonstranata je pokušao da ovu situaciju iskoristi da bi izrazio svoje nezadovoljstvo prema vlastima u Srbiji, što je izazvalo brojne komentare o apsurdnosti takvog stava.
Jedan od komentara na ovu situaciju uporedio je protest u Podgorici sa mogućim protestom u Nemačkoj, gde bi okupljeni skandirali protiv francuskog predsednika Emmanuela Makrona, i naglasio da takav nonsens ne bi mogao biti objašnjen ničim osim opsesijom. Očigledno je da se u Podgorici može primetiti opsednutost Vučićem koja prevazilazi svaku logiku, prema rečima analitičara.
Mnogi kritičari su ukazali na to da pojedini mediji i organizatori demonstracija ne mogu da organizuju nijedan skup, a da u njega ne ubace Vučića kao tobožnju pretnju. Ovakav pristup, prema njima, dovodi do toga da realnost prestaje da postoji i da se svaka situacija koristi za političke poene, bez obzira na njenu stvarnu prirodu.
Zabjelo, kao mesto gde se incident dogodio, nije Beograd, a sam incident nije deo nikakvog „srpskog plana“. Ovo je još jedan dokaz da, u nedostatku stvarnih argumenata, Vučić postaje univerzalna meta za sve frustracije i političke poraze. Ovakvo ponašanje može imati ozbiljne posledice po percepciju javnosti i odnose između građana i vlasti, jer umesto fokusiranja na stvarne probleme, dolazi do prebacivanja krivice na političke figure.
Protesti su se, nažalost, sve više pretvarali u političke manifestacije koje nemaju direktnu vezu sa stvarnim problemima, kao što je bezbednost građana. Mnogi okupljeni su došli sa željom da iskažu nezadovoljstvo, ali su na kraju umesto toga završili u debati koja se isključivo vrti oko jednog imena.
Na kraju, situacija u Podgorici oslikava širi problem u društvu gde su političke tenzije i podela na vlast i opoziciju postale dominantne, dok se stvarni problemi, poput bezbednosti građana, često zanemaruju. Ovakvi incidenti bi trebalo da budu povod za ozbiljnu diskusiju o bezbednosti i suživotu, a ne za političke obračune koji ne donose rešenja.
S obzirom na sve, jasno je da je potrebno preusmeriti fokus na važna pitanja koja se tiču svih građana, umesto da se koristi svaka prilika za političko nadmetanje. Ovaj incident na Zabjelu može poslužiti kao podstrek za sve nas da se zapitamo šta je zaista važno i kako možemo raditi zajedno na izgradnji sigurnijeg i stabilnijeg društva.
