Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić je nedavno izjavio da je od početka godine za poljoprivredu isplaćeno 70,4 milijarde dinara, što predstavlja skoro 50% više nego u istom periodu prošle godine. Istakao je izvanredne poljoprivredne prinose, naglašavajući da će prosečan prinos pšenice biti oko šest tona po hektaru.
Glamočić je napomenuo da se očekuje da će prosečan prinos pšenice ostati na nivou prošlogodišnjeg, koji je bio veoma dobar. Ipak, pominje ekstremno niske prinose, koji se kreću od 3,5 do četiri tone, a ti slučajevi su uglavnom zabeleženi u Banatu. S druge strane, neki poljoprivrednici beleže prinose od 10, 11, pa čak i 12 tona po hektaru, što doprinosi očekivanom proseku od šest tona. Ove godine je zasejano više pšenice, koja je tolerantnija na sušu i predstavlja manji rizik u odnosu na kukuruz.
U vezi sa formiranjem cena na berzi, ministar je istakao da državni faktor nije jedini koji utiče na cene poljoprivrednih proizvoda kao što su pšenica, kukuruz, soja i suncokret. Cene se formiraju na tržištu, gde dominiraju „veliki igrači“ poput zemalja Južne Amerike, SAD i Rusije. „Ono što možemo učiniti je maksimalna primena najmodernijih tehnologija, agrotehnike, đubriva i zaštite, jer veći prinos čini proizvodnju konkurentnijom,“ dodao je Glamočić, naglašavajući da je trenutna cena pšenice na berzi oko 20 dinara.
Država izdvaja značajan deo budžeta za poljoprivredu kako bi podržala poljoprivrednike i sačuvala sela. Srbija izdvaja 7,2% budžeta za poljoprivredu, što je dvostruko više nego u zemljama u okruženju, a budžet za poljoprivredu je tri puta veći od nacionalnih budžeta zemalja EU.
Ministar je takođe ukazao na neefikasnu raspodelu sredstava koja se izdvajaju za poljoprivredu. On je istakao da je namera da se poljoprivrednicima koji se bave povrtarstvom, voćarstvom, cvećarstvom i stočarstvom obezbede veći podsticaji u odnosu na one koji uzgajaju pšenicu ili kukuruz. „U narednom periodu stimulisaćemo sredstva tako da onaj ko se bavi povrtarstvom ili voćarstvom dobije više po hektaru nego onaj ko gaji pšenicu i kukuruz,“ rekao je Glamočić.
Prema njegovim rečima, poljoprivrednici koji proizvode pšenicu i kukuruz mogu očekivati godišnje prihode od 1.500 do 2.000 evra, dok se oni koji se bave povrtarstvom ili voćarstvom mogu nadati prihodima od 10.000 do 100.000 evra po hektaru. „Zamislite koliko bi država bila bogatija. Postavljamo pitanje: ‘Zašto nismo kao Holandija?’ Zato što moramo da se usmerimo. Moramo se preusmeriti i ući u intenzivnije delatnosti,“ dodao je ministar.
Glamočić je takođe naglasio značaj modernizacije i usvajanja novih praksi u poljoprivredi, kako bi se povećala konkurentnost srpske poljoprivrede na međunarodnom tržištu. Ove promene su ključne za dalji razvoj sektora i za očuvanje ruralnih zajednica u Srbiji.
Uzimajući u obzir sve navedene aspekte, jasno je da se Srbija suočava sa izazovima, ali i prilikama u poljoprivredi. Sa pravilnim usmeravanjem sredstava i podrškom poljoprivrednicima, može se očekivati rast i unapređenje ovog sektora, što će doprineti ekonomskom razvoju zemlje.
