U oktobru 2025. godine, Evropska unija je započela implementaciju novog Sistema za ulazak/izlazak (EES), digitalnog alata koji će zameniti tradicionalno pečatiranje pasoša. Ovaj sistem, koji beleži biometrijske podatke i datume ulaska i izlaska za građane zemalja koje nisu članice EU, biće u potpunosti operativan u aprilu 2026. godine. Ova promena je važan korak ka efikasnijem i sigurnijem upravljanju granicama, što predstavlja značajnu promenu u načinu na koji putnici prelaze evropske granice.
Sistem EES je deo šireg globalnog trenda u kojem zemlje poput Australije, Japana i Kanade već koriste biometrijske podatke na graničnim prelazima. Čak su i Sjedinjene Američke Države najavile planove za slične digitalne sisteme. Kako digitalna obrada postaje norma, ovaj proces može označiti kraj dugogodišnjeg običaja sakupljanja pečata u pasošu, smatra BBC.
Prema rečima Patrika Biksbija, profesora na Državnom univerzitetu u Arizoni, tradicija pasoških pečata seže još u Srednji vek, kada su vladari koristili vosak za pečat na pismima o ponašanju. Moderni pasoši su počeli da se oblikuju tek početkom 20. veka, kada je Liga naroda pomogla da se standardizuju. Do 1950-ih, prikupljanje pasoških pečata postalo je simbol mobilnosti i društvenog statusa.
Mogućnost nestajanja pasoških pečata izaziva pomešane reakcije među putnicima. Hristina Nabosni iz Londona smatra da će joj nedostajati pečati jer su oni za nju predstavljali uspomene na mesta koja je posetila. Slična osećanja deli i autorka iz Njujorka, El Bulado, koja smatra da je dobijanje pečata bio mali znak priznanja i dokaz o putovanju.
S druge strane, pragmatičniji putnici, poput Horhea Salas-Gevare, osnivača turističke kompanije New Paths Expeditions, oduševljeni su bržim procesom koji će novi digitalni sistem omogućiti. „Provodim oko 250 do 300 dana godišnje na putu, pa će ova promena biti olakšanje za ljude poput mene“, rekao je.
Iako će nekima nedostajati nostalgija prikupljanja pečata, mnogi planiraju da svoja putovanja obeleže na druge načine, kao što su prikupljanje magnetića ili suvenira. Ipak, Biksbi naglašava da će uvek postojati nešto posebno u posedovanju opipljivog zapisa o putovanjima. „Postoji nešto u tome kada imate dokument koji je bio sa vama dok ste bili tamo. Stvara neku vrstu aure oko fizičkog objekta koja nestaje kada sve postane digitalno“, zaključuje on.
Promena u načinu na koji putnici prelaze granice predstavlja značajan korak u pravcu modernizacije i poboljšanja bezbednosti, ali takođe otvara pitanje o gubitku tradicije i sentimentalne vrednosti koju pasoški pečati predstavljaju. Kako se svet sve više digitalizuje, putnici će morati da se prilagode novim normama, a njihova sećanja na putovanja možda će se preusmeriti na druge oblike suvenira i uspomena.
