Ruski rat protiv Ukrajine može se završiti sledeće godine, i to u veoma nepovoljnim uslovima za Kijev. Ova prognoza dolazi nakon neuspeha Evropske unije da postigne dogovor o korišćenju 210 milijardi evra zamrznute ruske imovine, koja je trebala da bude dodeljena Ukrajini kako bi ostala solventna i mogla da finansira svoje ratne napore, piše Politico.
Propast predloga o „zajmu za ratnu odštetu“, koji je predviđao korišćenje zamrznute ruske imovine uglavnom u kliring banci u Belgiji, može značiti da Ukrajina ostaje bez zagarantovanog finansiranja za naredne dve godine. Ovaj dogovor je naišao na otpor zbog zabrinutosti o pravnim posledicama, kao i zbog opreza francuskog predsednika Emanuela Makrona i italijanske premijerke Đorđe Meloni, koji su se povukli iz podrške nemačkom kancelaru Fridrihu Mercu.
Ipak, EU je obezbedila značajan paket finansiranja za Ukrajinu, dogovorivši zajedničko zaduživanje od 90 milijardi evra na tržištima kapitala, koje će biti bez kamate i osigurano protiv budžeta EU. Iako će ovo sprečiti da Ukrajina ostane bez novca početkom sledeće godine, ovaj paket je planiran da se rasporedi na dve godine, što neće biti dovoljno za održavanje ratne mašinerije. Prema projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda, očekuje se da će budžetski deficit Ukrajine u naredne dve godine dostići oko 160 milijardi dolara.
Jednostavno rečeno, Ukrajini će trebati mnogo više od onoga što može da obezbedi EU, a s obzirom na sve veće teškoće, to će postati sve izazovnije. Mnogi evropski lideri, međutim, izražavaju optimizam nakon postignutog dogovora o finansiranju. Finski predsednik Aleksander Stub naglasio je da će zamrznuta ruska imovina ostati zamrznuta, a Unija zadržava pravo da je iskoristi za otplatu zajma kada se rat završi.
Ipak, mišljenja su podeljena o potencijalnom dodatnom zajmu, koji bi mogao biti indirektno povezan sa ruskom imovinom. U međuvremenu, obezbeđivanje još jednog zajma neće biti tako jednostavno, posebno kada se ukrajinske finansije ponovo isprazne. Već tri zemlje – Mađarska, Slovačka i Češka – su se isključile iz poslednje šeme zajedničkog zaduživanja, a nije teško zamisliti da će im se pridružiti i druge zemlje, posebno u godini koja je izborna za Francusku i Nemačku.
Belgijski premijer Bart De Vever opisao je nedavni dogovor kao „pobedu za Ukrajinu, pobedu za finansijsku stabilnost i pobedu za EU“. Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin sigurno će to videti drugačije. Kako je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski istakao, ako Putin zna da Ukrajina može izdržati još nekoliko godina, njegov razlog da odugovlači rat postaje slabiji. Ipak, to se nije desilo, a nedavni debakl u pregovorima samo je potvrdio da vreme radi za Putina.
Putin takođe prati raspoloženje evropskih birača. Anketa koju je sprovela Politico pokazuje da su građani Nemačke i Francuske sve manje voljni da nastave sa finansiranjem Ukrajine. U Nemačkoj, 45% ispitanika je izrazilo želju da se smanji finansijska pomoć Ukrajini, dok je samo 20% želelo povećanje. U Francuskoj, 37% bi želelo manje pomoći, a samo 24% više.
Uoči nedavnog sastanka Evropskog saveta, estonski premijer Kristen Mišal je naglasio da su evropski lideri imali priliku da dokažu svoju snagu. Međutim, kako zaključuje Politico, oni nisu uspeli da iskoriste ovu priliku, ostavljajući otvorena pitanja o budućem finansiranju i podršci za Ukrajinu.
