Prema analizi Istraživačkog centra Demostat, u Crnoj Gori se za hranu izdvaja oko 30 odsto mesečnih primanja, što ukazuje na sve veći problem troškova života u ovoj zemlji. Analiza je pokazala da za dostojanstven život u Crnoj Gori pojedincu je potrebno oko 2.000 evra mesečno. Ovi podaci osvetljavaju sveprisutnu dilemu o održivosti životnog standarda u zemlji, posebno kada se uzmu u obzir trenutne ekonomske okolnosti.
U poređenju sa Crnom Gorom, analiza pokazuje da se u Srbiji izdvaja najveći deo primanja na hranu, gde više od 40 odsto budžeta domaćinstava odlazi na prehrambene proizvode. Ovaj podatak ukazuje na tešku ekonomsku situaciju u Srbiji, gde mnogi ljudi bore se sa visokom inflacijom i rastućim troškovima života. U Sloveniji, izdaci za hranu čine 18,8 odsto mesečnih primanja, dok u Hrvatskoj taj procenat iznosi 27 odsto. Ovi podaci ukazuju na razlike u standardima života i ekonomskoj situaciji među državama regiona.
Analiza za Crnu Goru takođe obuhvata podatke o prosečnim zaradama. U januaru ove godine, prosečna zarada iznosila je 1.004 evra. Ovaj iznos, iako je u određenoj meri stabilan, nije dovoljan za pokriće osnovnih životnih troškova, posebno kada se uzmu u obzir troškovi hrane i stanovanja. Minimalna plata je značajno povećana krajem prošle godine, i sada iznosi 600 evra za zaposlene sa srednjom stručnom spremom, dok je za one sa visokim obrazovanjem 800 evra. Ovo povećanje je rezultat pritisaka društva i sindikata za boljim uslovima rada i života, ali i dalje ostaje daleko od potrebnog iznosa za dostojanstven život.
S obzirom na to da se veliki deo budžeta domaćinstava troši na hranu, postavlja se pitanje kako će građani Crne Gore uspeti da pokriju i druge troškove kao što su stanovanje, zdravstvena zaštita i obrazovanje. Mnogi ljudi se suočavaju sa izazovima prilikom plaćanja osnovnih računa, dok istovremeno pokušavaju da obezbede pristojan život za svoje porodice. Ova situacija može dovesti do povećanja siromaštva i socijalne isključenosti, posebno među najugroženijim grupama.
Ekonomski analitičari upozoravaju da visoki troškovi života mogu imati dugoročne posledice na demografske trendove u Crnoj Gori. Mnogi mladi ljudi razmatraju mogućnost odlaska u inostranstvo u potrazi za boljim prilikama i kvalitetnijim životom. Ova migracija može dodatno opteretiti ekonomiju zemlje, smanjujući radnu snagu i potencijal za rast.
Osim toga, inflacija i rastući troškovi hrane predstavljaju dodatni izazov za vladu Crne Gore. Potrebno je hitno delovanje kako bi se stabilizovao ekonomski sistem i obezbedila podrška najugroženijim grupama. Mnogi građani očekuju da vlada preduzme mere kako bi smanjila troškove života, uključujući subvencije za osnovne životne namirnice i povećanje minimalnih plata.
U svetlu ovih izazova, neophodno je da se pokrene dijalog između vlasti, poslodavaca i sindikata kako bi se pronašla održiva rešenja koja će omogućiti bolji životni standard za sve građane. Samo zajedničkim naporima moguće je stvoriti ekonomski okvir koji će podržati rast i razvoj Crne Gore, omogućavajući njenim građanima da žive dostojanstveno i bez brige o osnovnim potrebama.
U ovom trenutku, situacija u Crnoj Gori zahteva hitnu pažnju i delovanje, kako bi se obezbedila bolja budućnost za sve njene građane.
