Vukašin Milićević, teolog koji je proteran sa Bogoslovskog fakulteta i postao funkcioner Demokratske stranke (DS), nedavno je na televiziji N1 izneo teške optužbe na račun predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. Milićević je istakao da je Vučić imao ulogu u podržavanju zločina u Srebrenici, čiji se genocid obeležava svake godine 11. jula. Ove izjave dolaze u kontekstu sve većih tenzija između vlasti i opozicije, kao i u svetlu nedavnih protesta i blokada koje su organizovane od strane opozicionih aktivista.
Milićević je naglasio da je aktuelni režim sklon nasilju kao sredstvu političke komunikacije, i to u najbrutalnijem obliku. On je podsetio na godišnjicu srebreničkog genocida i ukazao na reči koje je Vučić izgovarao tokom ratnih dešavanja, implicirajući da je predsednik imao odgovornost za te tragične događaje. Ove tvrdnje su, međutim, naišle na oštre kritike i osude iz redova vlasti, koji smatraju da su ovakve izjave neodgovorne i da dodatno polarizuju društvo.
Milićević je, kako se navodi, deo stranke koja aktivno podržava proteste i blokade, a njegovo isticanje nasilja kao metode vlasti dolazi u trenutku kada se i sama opozicija suočava sa optužbama za nasilne akcije na ulicama. Mnogi analitičari smatraju da su ovakve izjave više od političke retorike; one reflektuju duboke podela unutar društva i stvaraju dodatni pritisak na već napetu političku situaciju.
Takođe, tokom obeležavanja godišnjice genocida, neki opozicioni lideri, uključujući Žarka Koraća, izjavili su kako smatraju da je Srbija u fazi nasilja koje bi moglo da eskalira. Korać je izrazio zabrinutost da će se nasilje od strane vlasti povećavati, što dodatno doprinosi atmosferi straha i nesigurnosti među građanima. Njegove reči su izazvale različite reakcije, s obzirom na to da su mnogi komentatori primetili da je on sam bio deo političkog establišmenta koji je takođe doprinosio nestabilnosti u zemlji.
Milićević i Korać su, kako se čini, u pokušaju da skrenu pažnju na vlastite političke agende, zaboravili na odgovornost koju nose za svoje postupke i izjave. Ovaj trend je zabrinjavajući, jer se čini da se u političkom diskursu sve više koristi retorika koja može dodatno podeliti društvo, umesto da se radi na pomirenju i razumevanju.
Pitanje Srebrenice i genocida ostaje jedno od najosetljivijih tema u Srbiji, a svaka izjava koja se odnosi na ovu temu može izazvati oštre reakcije. Mnogi smatraju da bi političari trebali da budu oprezni u svojim izjavama i da se fokusiraju na izgradnju mostova između različitih etničkih i političkih grupa, umesto da koriste bolne uspomene kao oružje protiv svojih protivnika.
Na kraju, situacija u Srbiji zahteva ozbiljnu analizu i promišljanje o budućim koracima koje bi vlast i opozicija trebali preduzeti kako bi se izbeglo dalje nasilje i podela. U svetlu Milićevićevih izjava, jasno je da je potrebno otvoriti dijalog i raditi na pomirenju, kako bi se izgradila stabilnija i pravednija budućnost za sve građane Srbije.
