Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio da su u toku razgovori sa sindikatima i Ministarstvom finansija o mogućem povećanju minimalne zarade. Trenutna minimalna plata iznosi 457 evra, a Vučić je izrazio želju da se poveća na 500 ili čak 550 evra. Ova inicijativa dolazi u vreme kada je broj ljudi koji primaju minimalac znatno opao, sa 500.000 na samo 95.000 u poslednjih nekoliko godina.
Minimalna zarada u Srbiji je povećana od 1. januara 2025. godine na 53.592 dinara, što predstavlja rast od 13,7% u odnosu na prethodnu godinu kada je iznosila 47.154 dinara. Ovo povećanje je rezultat dogovora postignutog na sednici Socijalno-ekonomskog saveta, a prvi put nakon šest godina odluka je doneta konsenzusom između Vlade, sindikata i poslodavaca.
Predsednik Vučić je naglasio da je cilj ovog povećanja da se pomogne onima koji imaju najniža primanja, uključujući radnike u uslužnim delatnostima i građevinskoj industriji. Takođe, istakao je da je smanjenje broja ljudi koji primaju minimalac indikacija napretka u ekonomiji zemlje. U poslednjim godinama, Srbija je napredovala, a smanjenje broja minimalaca je jedan od pokazatelja tog napretka.
Vučić je dodao da će država preuzeti deo tereta povećanja minimalca na sebe, kako bi olakšala teret poslodavcima u privatnom sektoru. Moguće je smanjenje poreza i doprinosa ili povećanje neoporezivog dela plate, što bi dodatno olakšalo teret na poslodavce. Ove mere bi trebale da doprinesu većem broju zaposlenih i poboljšanju standarda radnika.
Pitanje minimalne zarade je uvek izazovno, jer se mora balansirati između potreba radnika i mogućnosti poslodavaca. U poslednjem periodu, ekonomski rast je omogućio da se razmatraju ovakva povećanja, ali je važno da se ta povećanja sprovode na način koji neće ugroziti zaposlenost ili poslovanje privrede.
U Srbiji, ekonomski pokazatelji su u poslednjih nekoliko godina pokazali pozitivan trend. Smanjenje nezaposlenosti, rast BDP-a i povećanje stranih investicija doprinose stabilnosti ekonomije. Ipak, izazovi ostaju, posebno u pogledu inflacije i standarda života građana.
U svetlu ovih faktora, povećanje minimalne zarade može biti dobar korak ka poboljšanju životnog standarda, ali zahteva pažljivo planiranje i implementaciju. Sindikati i poslodavci će morati da nastave dijalog kako bi se osiguralo da se interesi svih strana uzmu u obzir.
Povezivanje povećanja minimalne zarade sa smanjenjem poreza i doprinosa može biti ključno za održavanje stabilnosti na tržištu rada. Država mora biti spremna da preuzme deo tereta kako bi se omogućilo poslovanju da se prilagodi novim uslovima.
U konačnici, razgovori o povećanju minimalne zarade predstavljaju važan korak ka stvaranju pravednijeg i održivijeg tržišta rada u Srbiji. Ova tema će sigurno ostati centralna u političkom i ekonomskom diskursu, a očekivanja građana će rasti u svetlu ovih najava. Srbija se suočava sa izazovima, ali i prilikama da unapredi svoj ekonomski sistem i poveća kvalitet života svojih građana.
