Dok klimatske promene donose sve češće i intenzivnije toplotne talase, novo istraživanje ukazuje na direktnu vezu između porasta temperatura i pogoršanja mentalnog zdravlja kod dece i mladih. Nova studija pokazuje da se broj prijema dece i tinejdžera u bolnice zbog mentalnih poteškoća značajno povećava tokom perioda visokih temperatura. S obzirom na to da globalne temperature rastu ubrzanim tempom, autori istraživanja upozoravaju da će se njihov uticaj na mentalno zdravlje srazmerno pojačavati.
Ekstremne vrućine povećavaju rizik od niza stanja – od zloupotrebe supstanci, depresije i anksioznosti, do opsesivno-kompulzivnog poremećaja i poremećaja u ponašanju, navodi se u studiji Univerziteta u Sidneju. Vodeći autor studije, Ven-Kjang He, ističe da vreme koje je toplije od proseka ozbiljno utiče na mentalno zdravlje nekih od najranjivijih mladih ljudi. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, jedno od sedmoro dece uzrasta od 10 do 19 godina širom sveta živi sa nekim mentalnim poremećajem, što čini 15 odsto ukupnog globalnog tereta bolesti u ovoj starosnoj grupi.
Ovaj teret će se, prema upozorenjima naučnika, samo pogoršavati usled klimatskih promena. He naglašava da mentalno zdravlje postaje sve važniji faktor u planiranju javnog zdravlja i adaptaciji na klimatske uslove. Projekcije pokazuju da će do perioda 2090–2099. godine broj hospitalizacija uzrokovanih vrućinom porasti za 6 do 7,7 odsto u slučaju niskih ili umerenih emisija gasova staklene bašte, dok bi u scenariju visokih emisija taj porast mogao dostići čak 20,8 odsto.
Istraživači su analizirali podatke o hospitalizacijama dece do 12 godina i adolescenata (13–17 godina) u Novom Južnom Velsu, najnaseljenijoj državi Australije, u periodu od 2001. do 2022. godine. Ustanovljeno je da broj prijema raste tokom vrelih dana, posebno tokom onih koji su neuobičajeno topli za hladniji deo godine. Iako precizan razlog za povećan broj poseta lekaru još uvek nije potpuno jasan, istraživači sugerišu da neočekivane temperaturne promene mogu uticati na odgovor organizma na stres, kao i na san i raspoloženje.
Studija ističe da visoke temperature otežavaju telu da reguliše unutrašnju toplotu, što direktno utiče na funkciju ćelija, krvni pritisak, upalne procese, kao i na hlađenje i snabdevanje mozga kiseonikom. Vrelina može izazvati psihički stres, poremetiti san i doprineti razdražljivosti, agresiji, pa čak i nasilnom ponašanju. Pored direktnog fiziološkog uticaja, visoke temperature smanjuju kvalitet društvenih interakcija i sna, što dodatno narušava opšte blagostanje.
S obzirom na to da će se temperature intenzivirati, autori studije pozivaju na bolje strategije prevencije prilagođene deci i mladima sa mentalnim poteškoćama. Neke od predloženih mera uključuju obezbeđivanje klimatizovanih prostorija u školama i centrima za mlade, prilagođavanje školskih rasporeda kako bi se smanjile aktivnosti na otvorenom tokom najtoplijeg dela dana, kao i specifično uključivanje mentalnog zdravlja u javna upozorenja na toplotne talase.
Na osnovu svih ovih podataka, jasno je da klimatske promene imaju dalekosežne posledice na mentalno zdravlje mladih. Kako se svet suočava sa sve većim izazovima koje donose visoke temperature, važno je da se preduzmu koraci kako bi se zaštitila najranjivija populacija. Ulaganje u mentalno zdravlje dece i mladih nije samo pitanje odgovornosti prema budućim generacijama, već i ključno za izgradnju zdravijeg društva u celini.
