Vrščki pčelari suočavaju se ove godine sa izuzetno teškom situacijom, jer su zabeležili najveći gubitak pčelinjih društava u poslednjih nekoliko decenija. Naime, usled sušnog leta, nedostatka polena i prolećnih mrazeva, stradalo je više od polovine ukupnog broja košnica u ovom kraju. Ova situacija dodatno se komplikuje nedostatkom bagremove paše, jer se ovo medonosno drvo smrzlo, dok je i lipa podbacila. Svi pčelari u Vršcu sada vide jedini spas u suncokretu, inače bi godina mogla proći bez meda za prodaju.
Prema podacima Društva pčelara Vršac, koje broji 90 članova, godišnje stradanje pčelinjih društava u ovom kraju je oko 10 procenata. Međutim, ovog proleća je nepovratno otišlo čak 53 procenata, a neki pčelari su pretrpeli totalne gubitke. Bojan Vojteški, jedan od pčelara, ističe da nikada nije doživeo ovako nešto u poslednjih deset godina. Od svojih 70 košnica, izgubio je 35, a na njegovu situaciju utiče i upotreba pesticida. Iako je uspeo da se vrati na početni broj košnica razrojavajući preostala društva, naglašava da to znači da ove godine neće biti meda za vrcanje, jer će sve što pčele skupe ostati za njih.
Ova teška situacija je ujedinila mnoge pčelare u Vršcu, jer su oni koji su pretrpeli manje gubitke pomogli kolegama koji su imali veće štete tako što su im poklonili svoje rojeve i formirane društva. Sada očekuju pomoć od države i planiraju da se obrate lokalnoj samoupravi.
Uprkos teškoj situaciji, pčelari su izrazili nezadovoljstvo zbog subvencija koje im država dodeljuje. Očekivali su da će ove godine doći do povećanja subvencija, kao što je to učinjeno za stočare, ali su ostali na nivou od 1.000 dinara po pčelinjem društvu. Bojan Vojteški naglašava da nadležni ne shvataju značaj pčela i kako one utiču na oprašivanje biljaka, što direktno utiče na prinos. Takođe, pčelari se suočavaju sa problemom falsifikovanog meda koji se prodaje po niskim cenama, dok veliki otkupljivači često nađu mane u njihovom medu i otkupljuju ga po ceni od oko 1,7 evra po kilogramu, dok se u marketima prodaje za deset evra.
Goran Sporin, još jedan vršački pčelar, ističe da bi najbolja rešenja bila kada bi država uredila tržište meda. Smatra da bi pčelari imali manje problema sa falsifikatorima i ne bi im bile potrebne subvencije ukoliko bi se rešili problemi sa otkupom. „Naša borba je teška, jer se suočavamo sa konkurencijom koja svoj med prodaje po niskim cenama, dok naš med ne dobijaju pravu vrednost“, naglašava Sporin.
Vrški pčelari su u teškoj situaciji, ali se nadaju da će se uslovi za pčelarstvo poboljšati. Ova godina im je donela velike gubitke, ali zajedništvo među pčelarima može biti ključna snaga u prevazilaženju problema. U međuvremenu, očekuju da će se njihovi problemi čuti i na višim nivoima vlasti kako bi se obezbedila potrebna pomoć i podrška za opstanak pčelarstva u ovom regionu.
