Nekadašnja ponosna Vraneška dolina, koja je bila primer za mnoge delove nekadašnje Jugoslavije, danas se suočava s ozbiljnim izazovima koji prete njenom opstanaku. Ova oblast, poznata po svojim čestitim ljudima i bogatom ruralnom pejzažu, sve više gubi svoj nekadašnji sjaj. Momo Joksimović, predsednik udruženja građana Vraneš, ističe da je demografska situacija u ovom kraju alarmantna.
Pre samo nekoliko decenija, Vraneš je bio dom za više od 5.000 stanovnika. U periodu od 2001. do 2023. godine, broj registrovanih birača opao je sa 3.463 na samo 2.182, što predstavlja drastičan pad od čak 46%. Ova statistika najbolje ilustruje trend depopulacije koji se dešava u ovom regionu.
Škole, nekada centri okupljanja mladih, takođe beleže dramatične promene. U školskoj 1974/75. godini, Pavino Polje je imalo 864 učenika, dok je Tomaševo imalo 963 učenika. Međutim, prema trenutnim podacima, Pavino Polje ove godine nema nijednog upisanog prvaka, dok će Tomaševo upisati samo jednog učenika. Ova situacija ukazuje na ozbiljan problem koji se može nazvati „gubitkom generacija“.
Joksimović podseća na činjenicu da je na stogodišnjicu osnovanja škole u 1990/91. godini bilo 269 učenika, dok je gimnazija „Miloje Dobrašinović“ u Bijelom Polju te iste godine imala 183 maturanta, od kojih je 49 bilo iz Vraneša, što čini 27% svih maturanata. S obzirom na trenutne demografske trendove, situacija se drastično promenila, te je danas gotovo nemoguće zamisliti da će se ovakvi brojevi ponovo ostvariti.
Jedan od ključnih problema s kojima se suočava Vraneška dolina jeste migracija stanovništva. Mnogi mladi ljudi napuštaju ovaj kraj u potrazi za boljim ekonomskim prilikama, što dovodi do starenja populacije i smanjenja broja radno sposobnih ljudi. U Pavinom Polju, prema popisu iz 1971. godine, bilo je 552 stanovnika, dok danas taj broj iznosi samo 91. Slična situacija se može primetiti i u Tomaševu, gde broj stanovnika takođe rapidno opada.
Uticaj ovih demografskih promena nije samo na lokalnu zajednicu već i na celokupnu ekonomiju regiona. Smanjenje broja stanovnika dovodi do opadanja potražnje za uslugama i robama, što dodatno pogoršava ekonomsku situaciju. Mnogi lokalni biznisi zatvaraju svoja vrata, dok oni koji opstaju suočavaju se sa smanjenim prihodima.
Lokalne vlasti i udruženja građana pokušavaju da pronađu rešenja za ove probleme. Organizovanje raznih događaja, promocija turizma i poljoprivrede, kao i razvoj infrastrukture, neki su od koraka koje preduzimaju kako bi privukli nove stanovnike i zadržali postojeće. Međutim, do sada su rezultati skromni, a uverenje da se situacija može drastično promeniti ostaje daleko.
Kao što Joksimović naglašava, Vraneška dolina, nekada simbol zajedništva i prosperiteta, danas se suočava s izazovima koji prete njenom opstanku. Potrebna su hitna rešenja i zajednička akcija kako bi se sprečila dalja depopulacija i revitalizovao ovaj prelepi deo Crne Gore. Samo kroz zajedničke napore lokalnog stanovništva, vlasti i drugih zainteresovanih strana može se nadati da će se stanje popraviti i da će buduće generacije imati priliku da uživaju u svim blagodetima koje ova dolina nudi.
U svetlu ovih izazova, važno je da se prepoznaju vrednosti zajednice i da se nastavi borba za očuvanje identiteta i tradicije ovog kraja. Vraneška dolina zaslužuje šansu za oporavak i prosperitet, a to zahteva angažovanje svih članova društva.
