U malom banatskom selu Ilandži, koje se nalazi između Pančeva i Vršca, živi Teodora Jovanov (24), mlada poljoprivrednica koja se izdvaja svojom posvećenošću i znanjem stečenim kroz obrazovanje i rad na porodičnom gazdinstvu. U ovom selu sa samo 600 stanovnika, gde se većina bavi poljoprivredom, Teodora je primer kako mladi ljudi mogu da uspeju u ovom sektoru.
Teodora je završila master studije iz inženjerskog menadžmenta u agro biznisu, a njen život je od malena bio vezan za poljoprivredu. „Traktor vozim od malih nogu. Selo nisam napuštala ni tokom srednje škole i fakulteta. Previše sam vezana za roditelje, a ljubav prema njima i poljoprivredi me je vezala da ostanem u Ilandži,“ ističe Teodora. Njen entuzijazam za rad na zemlji i podrška porodice doprineli su njenom opredeljenju da ostane na porodičnom gazdinstvu.
Na pitanje šta bolje vozi – traktor ili automobil, Teodora odgovara da vozi oba podjednako, a dodaje i da vozi kombajn. Porodica Jovanov se tradicionalno bavila ratarstvom, uzgajajući kukuruz, uljanu repicu i suncokret, ali su pre pet godina počeli da sade paradajz. „Trenutno nemamo ni na jednoj parceli sistem za navodnjavanje, što je veliki problem. Plan mi je da obezbedim sistem za navodnjavanje kroz konkurse u bliskoj budućnosti,“ naglašava Teodora.
Ona se ponosi time što njihova proizvodnja paradajza uključuje i preradu u sok od paradajza. „Sami ga kuvamo i razlivamo, nije mašinski prerađen, zato nam i svi hvale kvalitet,“ dodaje. Godišnje proizvedu oko 10.000 litara soka od paradajza, koji se prodaje širom Vojvodine, pretežno putem preporuka zadovoljnih kupaca.
Iako je postigla mnogo, Teodora je svesna izazova koji poljoprivreda donosi. „Jedna loša odluka može imati posledice na celo gazdinstvo na duži vremenski period,“ objašnjava ona. Međutim, ljubav prema radu na zemlji i moderna mehanizacija koja olakšava posao su ono što je održava u ovom poslu. „Sada nije problem da sedite po osam sati u traktoru koji je klimatizovan i ima navigaciju,“ kaže Teodora.
Mlada poljoprivrednica ima važnu poruku za svoje vršnjake: „Strah je najveći neprijatelj za ostanak na rodnoj grudi.“ Svesna je da poljoprivreda može biti teška, posebno u lošim godinama, ali veruje da ništa ne može da se uporedi sa zadovoljstvom koje dolazi sa samostalnim radom. „Mislim da sam ovde ostala jer nisam osoba koja može osam sati da sedi u kancelariji. Kada sam to pokušavala, vraćala sam se u suzama kući,“ objašnjava ona.
Teodora smatra da se osećaj ispunjenosti i sreće ne može postići radom u kancelariji. „Nikada nisam osetila sreću kao kada sam nabavila nov traktor preko IPARD-a, bila sam preponosna na sebe, a imala sam možda 21 godinu,“ završava Teodora sa osmehom.
Ova mlada žena je inspiracija za mnoge, pokazujući kako se trud i posvećenost mogu isplatiti u poljoprivredi. Njena priča naglašava važnost ostanka na selu i ulaganja u lokalnu poljoprivredu, kao i značaj podrške porodice i obrazovanja u ovom procesu. Teodora Jovanov je sigurno primer kako se može spojiti tradicija i moderna tehnologija u cilju održivog razvoja poljoprivrede.
