Prolećni mrazevi predstavljaju značajan rizik za voćnjake, a voćari se suočavaju sa izazovima u zaštiti svojih zasada. Radiša Đurđević iz Osladića kod Osečine je pokušavao da koristi dimljenje kao metodu zaštite od mraza, ali ove godine to nije izvodljivo zbog nedostatka radne snage i resursa. On ističe da su potrebni veliki brojevi radnika i organizacija za uspešno dimljenje, a dodatno se suočava i sa problemom nedostatka vode koja je neophodna za orošavanje.
Stručnjaci upozoravaju na rizik od prolećnih mrazeva, posebno zbog ranije vegetacije, i preporučuju antifrost zaštitu kao najefikasniju metodu. Jovan Milinković iz PSSS Valjevo napominje da voćari mogu beliti stabla kako bi se usporilo zagrevanje i kretanje sokova. S obzirom na to da je tradicionalno zadimljavanje pokazalo ograničenu efikasnost, antifrost sistemi, kojih ima malo u Srbiji, mogli bi postati ključni za zaštitu.
Jedan od retkih antifrost sistema nalazi se u oglednom voćnjaku Poljoprivredne škole u Valjevu, gde se koristi moderni pulsni sistem sa mikropulsatorima. Nikola Spasojević, profesor voćarstva i vinogradarstva, objašnjava da ovaj sistem stvara tanak sloj leda na cvetovima, čime se održava temperatura ispod leda na nuli, čime se smanjuje rizik od oštećenja.
Iako su štete od mraza značajne, malo poljoprivrednika razmatra uvođenje ovih sistema zaštite. Vremenske prilike i temperaturne oscilacije tokom cvetanja i dalje će biti glavni faktori koji utiču na rod voćnjaka. Voćari se nadaju da će uslovi biti povoljni i da mraz neće naškoditi njihovim zasadima.
