Posedovanje kućnih ljubimaca, posebno pasa i mačaka, može da ima pozitivne efekte na kognitivne funkcije starijih osoba, otkriva nova studija objavljena u „Gardijanu“. Ova istraživanja su pokazala da su vlasnici pasa zadržali bolje pamćenje, dok su vlasnici mačaka imali sporiji pad verbalnih funkcija u poređenju sa onima koji nemaju kućne ljubimce.
Studija je obuhvatila više od 50.000 osoba starijih od 50 godina i pokazala da ribe i ptice nemaju značajan uticaj na smanjenje kognitivnog opadanja. Istraživači su analizirali podatke iz dugogodišnjeg istraživanja o zdravlju i penzionisanju u Evropi koje traje već 18 godina. Adrijana Rostekova, istraživačica sa Univerziteta u Ženevi i vođa studije, naglasila je da vrsta ljubimca ima ključnu ulogu u rezultatima.
Vlasnici pasa i mačaka, koji zahtevaju veću interakciju, pokazuju bolje kognitivne funkcije u odnosu na vlasnike riba i ptica, koji obično ne pružaju istu vrstu socijalne stimulacije. Fizička aktivnost i socijalna interakcija koje psi podstiču mogu pozitivno uticati na prednji deo mozga, što poboljšava pažnju i emocionalnu reakciju. Slične koristi su primećene i kod vlasnika mačaka.
Rezultati ovog istraživanja mogu imati značajne implikacije za prevenciju demencije i očuvanje zdravlja starijih osoba. Uzimajući u obzir sve veći broj starijih ljudi širom sveta, ovi nalazi mogu doprineti razvoju strategija za očuvanje mentalnog zdravlja i poboljšanje kvaliteta života u starijim godinama.
Kognitivne funkcije, koje uključuju sposobnosti kao što su pažnja, pamćenje i jezik, često opadaju s godinama. Demencija, koja može značajno uticati na svakodnevni život, postaje sve češći problem u starijoj populaciji. Stoga, istraživanje o faktorima koji mogu pomoći u očuvanju ovih funkcija postaje sve važnije.
Kućni ljubimci ne samo da pružaju emocionalnu podršku i društvo, već i podstiču fizičku aktivnost. Odlazak u šetnju sa psom, igranje ili jednostavno briga o ljubimcu mogu doprineti opštem zdravlju i blagostanju. Ova aktivnost može pomoći starijim osobama da ostanu aktivne i angažovane, što je ključno za očuvanje kognitivnih funkcija.
Osim toga, socijalna interakcija koju ljubimci omogućavaju može biti od velike pomoći. Vlasnici pasa često komuniciraju sa drugim vlasnicima pasa tokom šetnji, što može smanjiti osećaj usamljenosti i izolacije. Ova socijalna povezanost može imati značajan uticaj na mentalno zdravlje.
U poređenju sa psima i mačkama, ribe i ptice, iako su popularni kućni ljubimci, nude manje mogućnosti za interakciju i fizičku aktivnost. Vlasnici ovih ljubimaca često ne dobijaju istu vrstu stimulacije, što može objasniti razlike u kognitivnim funkcijama.
Važno je napomenuti da istraživanje ne znači da svi vlasnici pasa i mačaka neće doživeti kognitivno opadanje. Mnogi faktori, uključujući genetsku predispoziciju, stil života i opšte zdravstveno stanje, igraju ulogu u razvoju demencije i drugih kognitivnih problema. Međutim, rezultati studije pružaju dodatnu motivaciju za starije osobe da razmotre mogućnost usvajanja kućnog ljubimca kao načina za poboljšanje svog mentalnog zdravlja.
S obzirom na sve veći broj starijih osoba u društvu, važno je istraživati i primenjivati strategije koje mogu pomoći u očuvanju mentalnog zdravlja. Kućni ljubimci mogu biti jedan od načina da se to postigne. Ulaganje u ljubimca može doneti mnoge koristi, ne samo za fizičko zdravlje, već i za emocionalnu i kognitivnu dobrobit starijih osoba.
U zaključku, posedovanje pasa i mačaka može značajno doprineti očuvanju kognitivnih funkcija kod starijih osoba. Ovi ljubimci ne samo da poboljšavaju kvalitet života, već i pružaju važne socijalne i emocionalne benefite koji su ključni za zdravlje i dobrobit u starijim godinama.
