Episkop šabački Jerotej, tokom posete Mojkovcu, preneo je pozdrave i bratsku ljubav naroda iz različitih krajeva Srbije, uključujući Mačvu, Podrinje i Jadar. Ove reči izrečene su u besedi nakon svete arijerejske liturgije u hramu Roždestva Hristovog, koju je episkop služio zajedno sa mitropolitom budimljansko-nikšićkim Metodijem. Ova poseta je bila deo obeležavanja 110. godišnjice Mojkovačke bitke, ključnog događaja iz Prvog svetskog rata.
Mojkovačka bitka, koja se odigrala od 6. do 8. januara 1916. godine, bila je značajna jer je Sandžačka vojska Crne Gore uspešno zaustavila austrougarsku ofanzivu. Ova pobeda je omogućila povlačenje srpske vojske kroz Crnu Goru ka Jadranskom moru, što je kasnije dovelo do njene evakuacije na Krf. Episkop Jerotej istakao je značaj junaka, posebno serdara Janka Vukotića, povezujući bitku sa mestom Čokešina, koje pripada njegovoj eparhiji.
Vladika je zahvalio mitropolitu Metodiju na pozivu da proslavi ovaj važan dan, naglašavajući zajedničku radost pravoslavnih Srba u proslavi Božića. On je ukazao na to da se Rođenje Hristovo može razumeti samo verom i srcem, kao i na duboku povezanost između događaja iz prošlosti i današnjeg dana.
Jerotej je podelio ličnu priču o svojim precima, dvojici trgovaca iz Mačve koji su se borili u vojsci Kraljevine Srbije. Njih dvojica su, zajedno sa drugim vojnicima, uspeli da se spasu od neprijateljske potere zahvaljujući herojstvu Sandžačke vojske. Ova veza je dodatno obogatila njegovu besedu, jer je naglasio važnost očuvanja sećanja na junake i njihovu borbu za slobodu.
U besedi, vladika se osvrnuo na reči Njegoša o vaskrsenju koje ne dolazi bez smrti, povezujući to sa Mojkovčkom bitkom i njenim junacima. On je izrazio ponos zbog herojstva vojnika koji su se borili za slobodu i čast srpskog naroda, podsećajući prisutne na važnost sećanja na njihove žrtve.
Episkop Jerotej naglasio je da i Srbija ima svoje „Termopile“, mesta gde su se junaci borili za slobodu. On je pomenuo bitku na Čokešini, gde su se braća Nedić suprotstavila daleko brojnijem neprijatelju i slavili herojski otpor. Ove borbe, prema njegovim rečima, nisu samo geografske tačke, već deo kolektivne svesti naroda.
Posebno značajna je činjenica da se Mojkovačka bitka odigrala na Badnji dan i Božić, kada su junaci, dok su se pravoslavni vernici radovali Hristovom rođenju, svedočili da se mir rađa kroz žrtvu. Ova simbolika dodatno osnažuje značaj bitke u kolektivnom pamćenju naroda, gde su herojski podvizi postali deo tradicije i identiteta.
U zaključku, vladika Jerotej pozvao je prisutne da se ponose svojim predcima i njihovim herojstvima, podsećajući ih na važnost očuvanja sećanja na prošlost kako bi se sačuvala sloboda i identitet naroda. Njegove reči su odjeknule u srcima prisutnih, podsećajući ih na snagu vere, zajedništva i ljubavi prema domovini.
Obeležavanje Mojkovačke bitke predstavlja ne samo sećanje na prošlost, već i poziv na jedinstvo i snagu u budućnosti, kroz očuvanje tradicije i vrednosti koje su oblikovale srpski narod.
