Posebnu pažnju izazvala je opaska koju je o Grčkoj i sastavu zatvorenika u toj zemlji izneo predsednik SAD Donald Tramp tokom svog govora, u okviru 80. zasedanja Generalne skupštine UN. Američki predsednik je istakao zabrinjavajuće podatke o stranim državljanima u evropskim zatvorima, navodeći da su u Grčkoj čak 54 odsto zatvorenika strani državljani. Ovi komentari izazvali su brojne reakcije i otvorili diskusiju o problemima sa kriminalom i imigracijom u Evropi.
Tramp je ukazao na to da prema izveštaju Saveta Evrope, u nemačkim zatvorima gotovo 50 odsto zatvorenika čine stranci, dok je u Austriji taj procenat 53, a u Švajcarskoj čak 72. U svom govoru, Tramp je pozvao na hitno okončanje „neuspešnog eksperimenta otvorenih granica“, naglašavajući kako zatvori postaju puni „tražilaca azila koji dobrotu vraćaju zločinom“.
Međutim, koliko je istina u ovim tvrdnjama, posebno kada je reč o Grčkoj? Prema podacima Ministarstva za zaštitu građana, zaista više od polovine zatvorenika u grčkim zatvorima čine strani državljani, tačnije 55 procenata. Ovi zatvorenici dolaze pretežno iz zemalja poput Albanije, Alžira, Pakistana, Turske, Gruzije i Avganistana. Ovi podaci se poklapaju sa Trampovim izjavama, ali je važno postaviti pitanje šta to zapravo znači za grčko društvo i njegovu bezbednost.
Dodatno, članak objavljen na portalu protothema.gr sredinom septembra pruža detaljnije informacije o broju privedenih domaćih i stranih državljana u Grčkoj. U 2022. godini privedeno je 57.333 domaćih i 54.212 stranih državljana, dok je 2024. godine broj privedenih domaćih državljana skočio na 73.479, što je porast od 29,78 procenata. Broj privedenih stranih državljana porastao je na 57.150, što je za 2.938 više nego prethodne godine. Ovi podaci ukazuju na rast kriminala, ali i na kompleksnost problema koji se ne može svesti samo na nacionalnost zatvorenika.
Grčka se, prema ovim podacima, može smatrati prvom zemljom u Evropi po udelu stranih zatvorenika. Dok druge evropske zemlje sa visokim procentima stranih zatvorenika, kao što su Kipar i Luksemburg, imaju znatno manji broj zatvorenika, Grčka se suočava sa ozbiljnijim izazovima. Na primer, Kneževina Monako ima udeo stranih zatvorenika od 93,5 procenata, ali sa samo 31 pritvorenikom, što ukazuje na to da je situacija u Grčkoj daleko složenija.
Ova situacija se dodatno komplikuje i u svetlu sve veće imigracije u Evropi, koja često dolazi uz socijalne i ekonomske tenzije. Mnogi od zatvorenika u grčkim zatvorima su ljudi koji su pobegli od rata, siromaštva ili progona u svojim zemljama. Ove okolnosti često dovode do sukoba sa zakonom, dok se istovremeno postavljaju pitanja o adekvatnosti azilantskih procedura u Grčkoj i drugim evropskim zemljama.
U svetu gde se društvene tenzije povećavaju, a percepcija o bezbednosti postaje važna tema, važno je razumeti širu sliku. Statistika o zatvorenicima je samo jedan deo složenog mozaika koji uključuje imigracione politike, socijalne uslove i pravosudne sisteme. Dok se raspravlja o ovim pitanjima, neophodno je pristupiti im sa razumevanjem i empatijom, jer je reč o ljudskim sudbinama koje zaslužuju pažnju i rešenje.
Na kraju, važno je napomenuti da su ovakve izjave i podaci često korišćeni u političke svrhe, što može dovesti do stigmatizacije celih zajednica i naroda. U tom smislu, važno je da se javnost informiše na osnovu činjenica, a ne na osnovu populističkih izjava koje mogu dodatno produbiti podelu i nesuglasice unutar društva.
