Prema podacima Evropskog sistema za informacije o požarima (EFFIS), koji funkcioniše u okviru programa Kopernikus, 2025. godina je već postala najgora godina po broju spaljenih površina od kada se vodi evidencija, od 2006. godine. Do sada je izgorelo više od 1,1 milion hektara zemljišta u Evropi. Ovi podaci ukazuju na alarmantnu situaciju koja zahvata kontinentalne delove, a posebno Iberijsko poluostrvo.
Glavni uzrok ovih razarajućih požara, kako izveštava španski El Pais, su uslovi koji su se pogoršali početkom avgusta. Ekstremne temperature, suša i vetrovi doprinose brzom širenju plamena. Ove godine, Španija i Portugal čine čak 60 odsto ukupno zahvaćenih površina u Evropskoj uniji. U samoj Španiji izgorelo je više od 403.000 hektara, dok je u Portugalu taj broj dostigao 275.000 hektara.
Ovi podaci ukazuju na trend povećanja učestalosti i intenziteta šumskih požara u Evropi, što je povezan sa klimatskim promenama. Uloga klimatskih promena u ovim događajima postaje sve jasnija, s obzirom na to da se temperature u poslednjim decenijama konstantno povećavaju. Naučnici su upozoravali na moguće posledice ovih promena, a sada postaje evidentno da se sve više regiona suočava sa ekstremnim vremenskim uslovima.
U Španiji, situacija je postala kritična u nekoliko regiona, posebno u Galiciji, gde su požari zahvatili velika područja šuma i poljoprivrednog zemljišta. Vlasti su morale da angažuju brojne vatrogasne jedinice, a u pomoć su im pritekli i vatrogasci iz drugih zemalja. Portugal se suočava sličnim izazovima, a vlasti su upozorile na potencijalne opasnosti koje dolaze sa nadolazećim toplim talasima.
Pored direktnih posledica na životnu sredinu, ovi požari imaju i značajne ekonomske posledice. Mnogi poljoprivrednici su izgubili svoja imanja, a turizam, koji predstavlja važan deo ekonomije ovih zemalja, takođe je ugrožen. U nekim slučajevima, vladine mere pomoći su već pokrenute, ali će dugoročna rešenja zahtevati ozbiljnu analizu i strategije za prevenciju i upravljanje požarima.
Možda je najzabrinjavajuće to što se slični trendovi opažaju i u drugim delovima sveta. U Sjedinjenim Američkim Državama, posebno u Kaliforniji, takođe su zabeleženi veliki požari, dok Australija i delovi Azije takođe trpe posledice klimatskih promena. Ovakvi globalni trendovi ukazuju na hitnu potrebu za kolektivnim delovanjem kako bi se smanjili efekti klimatskih promena i unapredila otpornost zajednica na prirodne katastrofe.
U svetlu ovih događaja, Evropska unija je najavila planove za poboljšanje sistema ranog upozoravanja i saradnje među državama članicama u borbi protiv požara. Ovi napori uključuju razmenu informacija o vremenskim uslovima, kao i resursima koji su dostupni za gašenje požara. Takođe, naglašava se važnost održivog upravljanja šumama i poljoprivrednim zemljištem kako bi se smanjila verovatnoća izbijanja požara u budućnosti.
U međuvremenu, dok se situacija razvija, lokalne zajednice i organizacije za zaštitu životne sredine pozivaju na hitnu akciju kako bi se zaštitili prirodni resursi i smanjile štete koje ovi požari uzrokuju. Uloga građana u ovom procesu je ključna, jer svako može doprineti smanjenju rizika od požara kroz odgovorno ponašanje i podršku ekološkim inicijativama.
Dok se Evropa suočava sa ovim izazovima, postavlja se pitanje kako će se odgovoriti na promene koje donosi klima i kako će se zajednice pripremiti za budućnost koja će verovatno biti obeležena sličnim ekstremnim vremenskim događajima.
