Bezgotovinsko plaćanje sve više postaje svakodnevica u Srbiji. Prema najnovijim istraživanjima, čak 75 odsto građana Srbije u potpunosti veruje digitalnim plaćanjima, a najveći broj stanovnika svakoga dana bira taj vid transakcije. Elektronsko plaćanje polako, ali sigurno šalje novčanice u zaborav, a stručnjaci ističu da ovaj trend donosi brojne koristi.
Porast upotrebe digitalnog plaćanja može se pripisati različitim faktorima, od kojih je jedan od najvažnijih pandemija COVID-19. Tokom ovog perioda, kada su mnogi ljudi bili primorani da ostanu kod kuće, onlajn plaćanja su postala jedini način da se izvrše transakcije. „Ono što je svakako poguralo digitalan način plaćanja je korona, kada niste imali mogućnost da trošite novac, a zapravo jedini način je bio da onlajn plaćate i koristite onlajn usluge. Ljudi biraju digitalan način plaćanja zbog efikasnosti, preciznosti i brzine,“ objašnjava Vladimir Vasić, bankar i finansijski savetnik.
Iako plaćanje karticom donosi mnoge prednosti, kao što su brza i jednostavna transakcija, ono takođe nosi određene rizike. Bezbednost podataka je jedna od glavnih briga. Dr Ratomir Antonović, stručnjak za bezbednost, upozorava na opasnosti koje dolaze sa digitalnim plaćanjem. „Kada god vršite neko plaćanje putem kartice, ostavljate trag o svom bankovnom računu, tome gde ste izvršili plaćanje i na koji način ste platili. Ovi podaci mogu otkriti mnogo o nama i lako mogu postati meta onlajn prevara,“ zaključuje Antonović.
I pored ovih rizika, sve više građana Srbije prepoznaje prednosti koje donosi digitalno plaćanje. Stručnjaci naglašavaju da je važno educirati javnost o bezbednosti onlajn transakcija i merama zaštite koje mogu preduzeti kako bi smanjili rizik od prevara. U tom smislu, korišćenje jakih lozinki, redovno proveravanje bankovnih izveštaja i korišćenje dvofaktorske autentifikacije su neki od načina na koje korisnici mogu zaštititi svoje podatke.
Uprkos izazovima, bezgotovinsko plaćanje se čini kao neizbežna budućnost. Razvoj tehnologije, kao što su mobilne aplikacije za plaćanje i digitalni novčanici, dodatno će unaprediti ovaj vid transakcije. Mnogi građani već koriste svoje telefone za plaćanje u prodavnicama, što dodatno potvrđuje trend smanjenja gotovinskog plaćanja.
U poslednje vreme, i banke su se prilagodile novim potrebama tržišta. Pored tradicionalnih bankarskih usluga, nude sve više digitalnih rešenja koja omogućavaju korisnicima lako upravljanje svojim finansijama putem interneta. „Banke su prepoznale značaj digitalizacije i sada nude razne usluge koje olakšavaju korisnicima svakodnevne transakcije,“ dodaje Vasić.
Takođe, i trgovci su se prilagodili ovom trendu. Mnogi od njih su investirali u tehnologiju koja omogućava brzo i sigurno plaćanje, što doprinosi poboljšanju korisničkog iskustva. Uvođenje beskontaktnih kartica i mobilnih aplikacija za plaćanje postalo je standard u mnogim prodavnicama širom zemlje.
Na kraju, važno je napomenuti da će rast digitalnog plaćanja značiti promenu u načinu na koji doživljavamo novac i finansijske transakcije. Kako se tehnologija razvija, tako će se i način na koji upravljamo svojim finansijama menjati. U tom kontekstu, edukacija građana o prednostima i rizicima digitalnog plaćanja postaje sve važnija.
Bez obzira na izazove, jasno je da je budućnost bezgotovinskog plaćanja svetla, a Srbija, kao i mnoge druge zemlje, sve više prelazi na ovaj moderni način obavljanja transakcija. Sa pravim merama zaštite i edukacijom, građani mogu uživati u svim prednostima koje digitalno plaćanje nudi, dok istovremeno minimiziraju rizik od potencijalnih prevara.
