Vežbanje ima značajnu ulogu u preživljavanju pacijenata sa rakom debelog creva, kao i u prevenciji pojave bolesti, što je pokazao prvi međunarodni eksperiment ove vrste. Stručnjaci sugerišu da bi centri za lečenje raka trebali razmotriti mogućnost da vežbanje postane standard nege za preživele od ovog tipa raka. Ova preporuka dolazi nakon što su istraživanja pokazala da fizička aktivnost može značajno smanjiti rizik od recidiva bolesti.
Nova studija, koja je sprovedena u više zemalja, uključujući Kanadu, Australiju, Veliku Britaniju, Izrael i Sjedinjene Američke Države, upoređivala je pacijente koji su učestvovali u programima vežbanja sa onima koji su umesto toga primali informacije o fizičkoj aktivnosti i ishrani. U istraživanju je učestvovalo ukupno 889 pacijenata koji su završili hemoterapiju i koji su se borili sa lečivim rakom debelog creva.
Polovina od ovih pacijenata je primala informacije o fizičkoj aktivnosti i ishrani, dok je druga polovina imala direktnu podršku od trenera. Ovi treneri su se sastajali sa pacijentima svake dve nedelje tokom prve godine, a zatim mesečno tokom naredne dve godine. Njihova uloga bila je da pomognu pacijentima da pronađu načine kako da povećaju svoju fizičku aktivnost, što je ključno za oporavak i prevenciju povratka bolesti.
Nakon osam godina, rezultati su pokazali da su pacijenti koji su učestvovali u programu vežbanja bili ne samo aktivniji, već su imali i značajno niži rizik od recidiva karcinoma. Konkretno, oni su imali 28% manje šanse da dožive povratak bolesti, kao i 37% manje šanse za smrt iz bilo kog uzroka. Ovi podaci su predstavljeni na godišnjem sastanku Američkog društva za kliničku onkologiju (ASCO) u Čikagu i objavljeni su u prestižnom časopisu „Nju Ingland džurnal of medisin“.
Ova studija naglašava važnost fizičke aktivnosti kao dela rehabilitacije pacijenata sa rakom debelog creva. Iako je vežbanje često zanemareno u standardnim protokolima lečenja, istraživanja pokazuju da može imati dalekosežne koristi. Vežbanje ne samo da poboljšava fizičko zdravlje, već takođe može uticati na mentalno zdravlje, pružajući pacijentima osećaj kontrole i optimizma u svom oporavku.
Zdravstveni stručnjaci takođe ističu da bi pacijenti trebali razmotriti povećanje svoje fizičke aktivnosti nakon završetka tretmana. Uključivanje vežbi u svakodnevni život može biti ključno za smanjenje rizika od recidiva, a istovremeno poboljšava opšte zdravstveno stanje i kvalitet života. Preporučuje se da pacijenti razgovaraju sa svojim lekarima o najprikladnijim programima vežbanja koji su prilagođeni njihovim individualnim potrebama i mogućnostima.
Iako je još uvek potrebno više istraživanja da bi se utvrdili optimalni tipovi vežbi i intenzitet koji su najefikasniji za pacijente sa rakom, rezultati ove studije su ohrabrujući. Oni podstiču na promenu u načinu na koji se pristupa rehabilitaciji pacijenata i ukazuju na to da bi fizička aktivnost trebala biti prioritet u posttretmanskom planu.
U zaključku, vežbanje se pokazuje kao ključni faktor u borbi protiv raka debelog creva. Ova studija otvara vrata novim mogućnostima u lečenju i rehabilitaciji pacijenata, podstičući ih da preuzmu aktivnu ulogu u svom zdravlju i oporavku. U svetlu ovih saznanja, važno je da zdravstveni sistemi prepoznaju vrednost vežbanja i integrišu ga u standarde nege za pacijente sa rakom.
