BEOGRAD – Vetrogeneratori i solarni paneli prvi put su u 2025. godini proizveli više električne energije u Evropskoj uniji nego fosilna goriva, prema saopštenju Udruženja Obnovljivi izvori energije (OIE) Srbije. Ova značajna promena u strukturi proizvodnje električne energije rezultat je sve većeg korišćenja obnovljivih izvora, a podaci pokazuju da su vetar i sunce doprineli sa rekordnih 30 odsto ukupne električne energije u EU, dok su fosilna goriva učestvovala sa 29 odsto.
Pre samo pet godina, situacija je bila sasvim drugačija. Fosilna goriva su tada činila dominantan izvor električne energije, obezbeđujući 37 procenata, dok su obnovljivi izvori, pretežno vetroelektrane i solarni paneli, doprinosili sa samo 20 procenata. Ova promjena ukazuje na značajan napredak u tranziciji ka održivijim izvorima energije i sve veću svest o potrebi smanjenja emisije ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova.
Izveštaj European Electricity Review, koji je danas objavio istraživački centar Ember, otkriva još jedan važan aspekt ovog trenda. Ugalj, koji je nekada bio jedan od glavnih izvora električne energije u EU, sada je dostigao istorijski minimum od 9,2 procenata. Pre deset godina, ugalj je činio gotovo četvrtinu proizvodnje električne energije u Evropskoj uniji. Ovaj drastičan pad se može pripisati prevazilaženju ekoloških i ekonomskih izazova koje je korišćenje uglja donelo.
Ova promena u proizvodnji električne energije nije samo rezultat promene u tehnologijama, već i sveobuhvatne politike koje su usmerene ka smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva. Mnoge države članice EU su postavile ambiciozne ciljeve u pogledu smanjenja emisije CO2 i povećanja udela obnovljivih izvora energije, što je dovelo do ubrzanja investicija u vetroelektrane i solarne panele.
U Srbiji, kao i u drugim zemljama regiona, postoji sve veći interes za obnovljive izvore energije, što se može videti kroz rastući broj vetroelektrana i solarnih postrojenja. Očekuje se da će ovaj trend rasti u narednim godinama, kako se budu unapređivale tehnologije i smanjivali troškovi proizvodnje. Pored toga, vlada Srbije je najavila planove za povećanje udela obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji električne energije, što će doprineti smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva.
Međutim, i pored ovih pozitivnih trendova, postoje izazovi sa kojima se suočavaju zemlje u tranziciji ka održivoj energiji. Potrebno je osigurati stabilnost elektroenergetskog sistema, kao i unaprediti infrastrukturu za prenos i distribuciju električne energije. Takođe, važno je razvijati tehnologije za skladištenje energije, kako bi se omogućilo korišćenje obnovljivih izvora energije i u trenucima kada su uslovi za proizvodnju nepovoljni.
U svetlu ovih saznanja, jasno je da se Evropska unija i Srbija nalaze na putu ka energetskoj tranziciji koja će imati dugoročne posledice na ekonomiju, životnu sredinu i društvo u celini. Povećanje udela obnovljivih izvora energije ne samo da će pomoći u smanjenju emisije štetnih gasova, već će takođe doprineti stvaranju novih radnih mesta u sektoru zelene ekonomije i jačanju energetske nezavisnosti.
S obzirom na sve ove aspekte, očigledno je da je prelaz na obnovljive izvore energije neizbežan korak ka održivoj budućnosti. U narednim godinama, očekuje se dalji rast sektora obnovljivih izvora, što će doprineti razvoju ekonomije i očuvanju prirodnih resursa.
