Veštačka inteligencija (VI) sve više utiče na proces zapošljavanja, transformišući način na koji se kandidati biraju za različite pozicije. Startap kompanija Aleks, koja je osnovana pre oko 18 meseci, koristi ovu tehnologiju da bi obavila rutinske zadatke regrutera. Njihovi sistemi mogu autonomno da obave intervjue sa kandidatima i da obrade hiljade aplikacija dnevno, što drastično smanjuje vreme potrebno za zapošljavanje.
U svetu gde se konkurencija za poslove povećava, kandidati mogu očekivati znatno više inicijalnih intervjua zahvaljujući VI. Međutim, važno je napomenuti da ovo ne znači da će se automatski povećati broj otvorenih radnih mesta. Naprotiv, VI može optimizovati i ubrzati procese, ali ne stvara nova radna mesta sama po sebi.
Aleks je dizajniran da obavlja video i telefonske intervjue, što omogućava firmama da brže i efikasnije procene kandidate. Suosnivač Aron Vang naglašava da njihov regruter na bazi veštačke inteligencije može da započne intervjue odmah nakon što kandidati pošalju svoje prijave. Ovaj pristup omogućava veću dostupnost i bržu obradu prijava, što je posebno korisno za velike kompanije koje primaju stotine ili hiljade aplikacija.
Klijenti kompanije Aleks uključuju ugledne finansijske institucije, američke lance restorana i četiri najveće računovodstvene firme. Iako Vang nije naveo konkretna imena, jasno je da se radi o velikim igračima na tržištu koji prepoznaju prednosti koje VI donosi u procesu zapošljavanja.
Investitori su sigurni da će intervjui vođeni veštačkom inteligencijom postati standard u mnogim kompanijama. Ova perspektiva omogućila je firmi Aleks da prikupi 17 miliona dolara u seriji A finansiranja, što ukazuje na rastući interes za primenu VI u oblasti ljudskih resursa. Ovakav pristup može značajno smanjiti troškove zapošljavanja i ubrzati procese, što je neprocenjivo za kompanije koje žele da ostanu konkurentne na tržištu.
Međutim, postavlja se pitanje kako će ova tehnologija uticati na radna mesta regrutera i HR stručnjaka. Mnogi se plaše da bi automatizacija mogla dovesti do smanjenja broja radnih mesta u ovoj oblasti. Iako će neki rutinski zadaci biti prebačeni na VI, ljudski dodir i sposobnost razumevanja nijansi u komunikaciji i dalje će biti ključni u procesu zapošljavanja. VI može pomoći u filtriranju kandidata, ali odluke o zapošljavanju i dalje će zahtevati ljudsku procenu i empatiju.
Osim toga, postoji i pitanje etičnosti korišćenja veštačke inteligencije u zapošljavanju. Postoji rizik od pristrasnosti u algoritmima koji mogu favorizovati određene grupe kandidata ili isključiti druge. Kompanije će morati da budu oprezne prilikom implementacije ovih tehnologija kako bi osigurale da procesi ostanu pravedni i transparentni.
U budućnosti, očekuje se da će veštačka inteligencija nastaviti da se razvija i integriše u različite aspekte poslovanja. U oblasti zapošljavanja, ovo može značiti još efikasnije alate za analizu podataka, predikciju uspeha kandidata i personalizovane preporuke. Kako se tehnologija bude razvijala, tako će se i pristupi zapošljavanju prilagođavati novim mogućnostima koje VI pruža.
Na kraju, iako veštačka inteligencija donosi mnoge prednosti, važno je da kompanije ne zaborave na ljudski faktor. Kombinacija VI i ljudskih resursa može dovesti do boljih rezultata u zapošljavanju, ali je neophodno održavati ravnotežu između tehnologije i ljudskih vrednosti. Samo tako možemo osigurati da proces zapošljavanja ostane humani i pravedan, čak i u eri automatizacije.
