Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da premijer privremenih institucija u Prištini, Aljbin Kurti, planira da poseti francuskog predsednika Emanuela Makrona. Tokom ove posete, jedan od ključnih zahteva koje će Kurti izneti biće povlačenje KFOR-a iz kopnene zone bezbednosti na severu Kosova i Metohije. Vučić je upozorio svetske zvaničnike da ne igraju s ovim zahtevima i da podrže KFOR u nastavku njegovih aktivnosti.
Kurtijev plan, prema rečima nekih sagovornika iz bezbednosnih krugova, jeste da pokuša da ubedi evropske lidere, posebno Makrona, da prihvate njegove zahteve, koji su ocenjeni kao neosnovani. Ovaj plan bi praktično značio da Kurtijeve snage opkole Srbe na severu Kosova, što bi moglo imati ozbiljne posledice po stabilnost u regionu.
Kako je Vučić naveo, Kurti ima dva ključna zahteva. Jedan se odnosi na to da Francuska postavi uslove za korišćenje oružja, tako da se nikada ne može koristiti protiv Albanaca. Drugi zahtev je mnogo ozbiljniji: Kurti traži da NATO napusti kopnenu zonu bezbednosti na severu, čime bi se omogućilo da tzv. kosovske snage bezbednosti preuzmu kontrolu nad tim područjem. Vučić je izrazio sumnju da bi Makron podržao ovakav zahtev, ističući da bi to predstavljalo direktan napad na mir i sigurnost Srbije.
Predsednik Srbije je istakao da su svi Kurti zahtevi suprotni Rezoluciji 1244, koja je osnovni okvir za prisustvo međunarodnih snaga na Kosovu. On je naglasio da Srbija ima svoje ljude u okruženju Aljbina Kurtija i da je svestan njegovih namera i agende za razgovor s Makronom. Iako ne razume zašto Makron želi da se sastane s Kurtijem, Vučić je podsetio da je Makron predsednik velike države, dok je on predsednik manje zemlje.
U vezi s tim, Vučić je dodao da su svi Kurtijevi zahtevi protivni međunarodnim normama i da su dosadašnje akcije Prištine često ignorisale obaveze iz Briselskog sporazuma. On je bio jasan u oceni da Kurtijev zahtev za povlačenje KFOR-a predstavlja potencijalnu opasnost za stabilnost i mir u regionu, naglašavajući da bi to moglo izazvati ozbiljne bezbednosne krize za Srbe na severu Kosova.
Analitičar Srđan Barac je upozorio da bi povlačenje KFOR-a iz kopnene zone bezbednosti dovelo do još većih problema za srpsku zajednicu, koja se već suočava s brojnim izazovima. Prema njegovim rečima, Srbi su već izloženi pravnim, fizičkim i ekonomskim pritiscima, a dodatno povlačenje međunarodnih snaga bi samo pogoršalo njihovu situaciju.
Vučić je takođe napomenuo da Srbija ima dobre odnose s KFOR-om i da će nastaviti da ih neguje, smatrajući to ključnim za očuvanje mira i stabilnosti na Balkanu. U tom smislu, naglasio je da međunarodna zajednica mora izvršiti svoje obaveze zaštite svih koji žive na Kosovu i Metohiji, jer je to mandat koji KFOR ima od Saveta bezbednosti UN.
Barac je upozorio da bi međunarodni faktor trebalo da se drži svog zadatka, jer su prethodne odluke KFOR-a ponekad bile nerazumne, što stvara opravdanu zabrinutost kod Srba. On je naglasio da je važno da se proces vrati na osnove, gde bi KFOR bio prvi odgovor na bezbednosne izazove, a ne kosovske snage bezbednosti.
Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu je istakao da je Kurtiov zahtev dugoročni cilj kosovskih vlasti, koji bi mogao dovesti do eskalacije bezbednosne situacije. Prema njegovim rečima, dok god je Rezolucija 1244 na snazi, KFOR ima obavezu da spreči obnovu sukoba, dok Kurtijeve akcije imaju za cilj da izazovu regionalnu nestabilnost i uvuče Srbiju u sukob.
U svetlu ovih događaja, situacija na Kosovu ostaje napeta, a budućnost odnosa između Beograda i Prištine zavisiće od međunarodnih pritisaka i pristupa.
