Ekonomista Veljko Mijušković je izjavio da bi za Srbiju najisplativije bilo da sama otkupi deo udela Naftne industrije Srbije (NIS), ali je postavio pitanje o izvodljivosti takvog poteza u trenutnoj situaciji. Mijušković je naglasio da bi to bila najbolja opcija jer je strateški resurs zemlje prepušten stranoj strani, što se pokazalo kao loša odluka. On veruje da bi eventualno otkupa NIS-a mogao da se dogodi u budućnosti, što bi omogućilo Srbiji da stekne kontrolni paket akcija, čime bi se izbegle slične situacije u vezi sa sankcijama.
Prema njegovim rečima, Mađarska se čini kao idealna opcija za kupovinu udela NIS-a, jer je prihvatljiva i za američku i za rusku stranu. Mijušković se osvrnuo na sporazum između mađarskog premijera Viktora Orbana i bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, naglašavajući da Orban ima dobre odnose s Rusijom. On smatra da bi Mađarska mogla da posluži kao most između američkih i ruskih interesa, što bi moglo biti korisno za aktuelne pregovore o vlasničkoj strukturi NIS-a. Na kraju, Mijušković je istakao da su Mađarska i Srbija prijateljske zemlje, što dodatno jača mogućnost saradnje.
S druge strane, ekonomista Mihajlo Rabrenović je ukazao na to da aktuelni proces vezan za NIS može biti deo šireg cilja američkih sankcija, čiji je osnovni motiv uklanjanje ruskog uticaja iz kompanije. On smatra da prodaja 11,3% ruskog udela ne bi bila dovoljna da se ostvari taj cilj, jer bi mogućnost dogovora i dalje ostala zbog bliskih odnosa. Rabrenović je podsetio na to da Srbija trenutno ima oko 29% udela u NIS-u, dok mali akcionari drže oko 14%.
Prema njegovim rečima, ukoliko bi ruski udeo ostao na oko 42-43%, to ne bi omogućilo da se postigne cilj potpunog oslobađanja od ruskog uticaja. Rabrenović je naglasio da bi se time sačuvao značajan deo kontrole i uticaja Rusije u NIS-u, što je u suprotnosti s namerama američkih vlasti.
Mijušković je takođe ukazao na potrebu da Srbija preuzme aktivniju ulogu u svom energetskom sektoru, posebno u svetlu trenutnih geopolitčkih tenzija i ekonomskih pritisaka. On je istakao da je važno da Srbija osigura stabilnost svog energetskog sektora, što bi podrazumevalo jačanje kontrole nad strateškim resursima.
U ovoj situaciji, Mijušković i Rabrenović se slažu da je ključno da Srbija razmotri mogućnosti za jačanje svog udelа u NIS-u, kako bi se smanjila zavisnost od stranih investicija i uticaja. To bi moglo uključivati ne samo kupovinu akcija, već i jačanje domaće proizvodnje i diversifikaciju izvora energije.
U zaključku, trenutna situacija oko NIS-a pokazuje složenost i međusobnu povezanost ekonomskih i političkih interesa. Srbija se nalazi u izazovnoj poziciji, gde je neophodno doneti strateške odluke koje će oblikovati budućnost njenog energetskog sektora. U ovom kontekstu, angažovanje s Mađarskom kao potencijalnim partnerom za kupovinu udela može biti korisno, ali i izazovno, s obzirom na sve veću globalnu konkurenciju i promene u međunarodnim odnosima.
