Beograd – Ruski pesnik Sergej Aleksandrovič Jesenjin napustio je ovaj svet 28. decembra 1925. godine, a njegovo nasleđe živi kroz stotine ulica, trgova, institucija i spomenika širom Rusije koji nose njegovo ime. Jesenjin se gotovo jednoglasno smatra jednim od najvećih literarnih stvaralaca u istoriji ruske književnosti. Njegova poezija, puna emocija i strasti, odražava bogatstvo seljačkog života i prirode, a njegov boemski stil života često je bio obeležen samodestruktivnim sklonostima, što je doprinosilo kontroverzama oko njegove prerane smrti.
Iako je umro pre nego što je napunio trideset godina, Jesenjin je uspeo da objavi više knjiga, uključujući poeziju, dramske tekstove i delimičnu autobiografiju. Njegov život bio je ispunjen putovanjima po svetu, kao i ličnim tragedijama, uključujući tri braka i četvoro dece. Njegov stil, prefinjen i emotivan, obuhvata teme prirode, zavičaja i ljubavi, ali je u isto vreme i izrazito ličan, što ga čini jedinstvenim u ruskoj književnosti.
Jesenjinova smrt ostala je obavijena misterijom. Iako je zvanična verzija govorila o samoubistvu, mnogi su sumnjali u tu interpretaciju. Tokom osamdesetih godina, istraživanja su pokazala da je pesnik možda bio žrtva tajnih službi Sovjetskog Saveza, a kasnije su vlasti sugerisale da je njegova smrt mogla biti povezana sa Staljinovom policijom.
Njegov poslednji dani bili su prožeti patnjom i očajem. Umro je u hotelu „Angleter“ u Lenjingradu, a izveštaji o njegovom ponašanju pre smrti govore o dubokom emocionalnom stanju, uznemirenosti i zavisnosti od alkohola. Jesenjin je, iako po prirodi lirika, bio percipiran kao opasan dekadent od strane vlasti, što je doprinelo tome da njegovo delo bude skrajnuto tokom Staljinovog režima.
Pesnik je rođen 3. oktobra 1895. godine u selu Konstantinovo, u Rjazanskoj guberniji. Njegova rana ljubav prema poeziji počela je dok je bio još dečak, a prve stihove objavio je 1914. godine. Njegov uspeh je brzo porastao, a do 1915. godine postao je poznat u Petrogradu, gde se družio sa drugim značajnim literatima, kao što su Blok i Andrej Beli.
Jesenjin je bio poznat po svojim zbirci poezije, među kojima su „Radunica“, „Trerjadnica“ i „Ispovest huligana“. Njegova poezija obuhvatala je razne teme, od ljubavi do kritike društvenih normi, a često je koristio slike iz prirode i života na selu. Njegova dela su bila inspirisana ličnim iskustvima, a njegova emotivna dubina privukla je čitaoce širom sveta.
U privatnom životu, Jesenjin se suočavao sa brojnim izazovima. Imao je tri supruge, uključujući poznatu američku balerinu Isidoru Dankan, sa kojom je putovao po Evropi i Americi. Njegova druga supruga, Zinaida Rajh, bila je glumica, a sa njom je imao dvoje dece. Jesenjin je takođe imao vanbračnog sina, Jurija, koji je, nažalost, ubijen 1937. godine.
U poslednjim godinama svog života, Jesenjin se borio sa alkoholizmom i depresijom. Njegova treća supruga, Sofija Tolstoj, pokušavala je da mu pomogne, ali je na kraju pesnik bio primoran da se suoči sa svojim demonima sam. Njegovo stanje se pogoršalo, a poslednji dani bili su obeleženi potpunim emotivnim slomom.
Jesenjinova ostavština i dalje živi, a njegovo delo se proučava i čita širom sveta. Njegova poezija ostaje simbol ljudske borbe, ljubavi i traganja za smislom, a njegovo ime zauvek će biti zapisano u anale svetske književnosti. Jesenjin nije bio samo pesnik, već i glas koji je govorio o ljudskoj patnji i lepoti života, ostavljajući neizbrisiv trag u srcima mnogih.
