Centar za građansko obrazovanje (CGO) je analizirao imovinske kartone najviših javnih funkcionera u Crnoj Gori za 2022. godinu i došao do zabrinjavajućih podataka o finansijskoj transparentnosti. Istraživanje je pokazalo da je velika većina funkcionera odbila da Agenciji za sprečavanje korupcije (ASK) omogući uvid u svoje bankovne račune. Od ukupno 170 analiziranih funkcionera, čak 115 njih nije dalo saglasnost za proveru svojih računa, što ukazuje na nedostatak volje za transparentnošću.
U Vladi Crne Gore, od 32 člana, 20 nije dozvolilo uvid u svoje bankovne račune, dok je samo 12, odnosno svaki treći član, pristao na to. Ovakvi podaci postavljaju ozbiljna pitanja o integritetu i odgovornosti javnih službenika, posebno u svetlu sve većih zahteva za transparentnošću i borbom protiv korupcije.
Skupština Crne Gore, koja se hvali da je najtransparentniji parlament u regionu, nije pokazala mnogo bolje rezultate. Od 54 poslanika, njih 54 je iste godine odbilo zahtev ASK za pristup bankovnim računima. Ovaj kontrast između samoproklamovane transparentnosti i stvarnog stanja predstavlja ozbiljnu prepreku u borbi protiv korupcije i ukazuje na potrebu za jačanjem zakonskih okvira i institucionalnih mehanizama.
Pored izvršne i zakonodavne vlasti, situacija u pravosuđu je slična. Od 26 analiziranih tužilaca na najvišim funkcijama, 20 nije dalo saglasnost za uvid u svoje bankovne račune. U sudstvu je situacija još gora, jer je 21 od 30 najviših funkcionera odbilo zahtev ASK. Ovakvi podaci ukazuju na sistemski problem u institucijama koje bi trebalo da budu stubovi pravde i pravičnosti.
Međutim, nova regulativa koja je usvojena prošle godine donosi promene. Prema novom zakonu o sprečavanju korupcije, ASK više ne mora da traži saglasnost funkcionera za pristup njihovim bankovnim računima – ona se podrazumeva. Ova promena može značajno unaprediti transparentnost i odgovornost, ali je potrebno pratiti njenu primenu u praksi.
Druge informacije koje je prikupio Centar za demokratsku tranziciju pokazuju da je za 18 ministarstava isplaćeno više od 1,2 miliona evra na ime rada u raznim komisijama, odborima, savetima i radnim grupama od jula 2024. do kraja te godine. Ovaj podatak ukazuje na značajne izdatke koji se često ne prate adekvatno, što dodatno otežava situaciju sa transparentnošću i može dovesti do sumnji u efikasnost korišćenja javnih sredstava.
U svetlu ovih informacija, jasno je da Crna Gora mora da preduzme ozbiljne korake kako bi poboljšala svoju finansijsku transparentnost i smanjila korupciju. Ovo ne uključuje samo jačanje zakonskih okvira, već i promenu svesti među funkcionerima i javnim službenicima o važnosti odgovornosti prema javnosti.
Javna svest o ovim pitanjima takođe igra ključnu ulogu. Građani Crne Gore treba da budu aktivni i da zahtevaju veću transparentnost od svojih predstavnika, kao i da se uključe u procese donošenja odluka. Samo aktivnim učešćem u društvenim i političkim procesima, građani mogu doprineti stvaranju okruženja u kojem će se borba protiv korupcije smatrati prioritetom.
U zaključku, podaci koje je prikupio CGO i Centar za demokratsku tranziciju ukazuju na ozbiljne nedostatke u transparentnosti i odgovornosti javnih funkcionera u Crnoj Gori. Usvajanje novih zakona može biti korak napred, ali će stvarni napredak zavisiti od posvećenosti svih uključenih strana u borbi protiv korupcije i jačanju demokratskih institucija.
