Lider Evropske narodne partije (EPP) Manfred Veber izjavio je danas da ne isključuje mogućnost budućih glasanja sa krajnje desnim partijama i grupacijama u Evropskom parlamentu, ali je naglasio da ne sme biti strukturne saradnje sa radikalnom desnicom. U izjavi za nemačku medijsku grupu Funke, Veber je istakao važnost očuvanja granica saradnje s ovim partijama, naglašavajući da je organizovana saradnja sa radikalnim desničarskim partijama neprihvatljiva.
Veber je rekao da EPP neće dozvoliti da ih iko spreči u naporima da se zaustave ilegalne migracije i zaštiti ekonomski prosperitet. Odbacio je tvrdnje da EPP odustaje od politike nesaradnje sa krajnjom desnicom, naglašavajući da „zaštitni zid i dalje postoji“ i da su protivnici jasno prepoznati. Svaka eventualna saradnja, kako je rekao, mora da ispuni tri ključna uslova: da bude proevropska, proukrajinska i zasnovana na vladavini prava.
Govoreći o budućim glasanjima, Veber je naglasio da je njegov apel prvenstveno upućen političkom centru, dodajući da su socijaldemokrate već poslale „pozitivne prve signale“. Ova izjava dolazi u trenutku pojačane debate u Briselu o tome da li se dugogodišnji politički „sanitarni kordon“ prema krajnjoj desnici urušava, iako mejnstrim partije i dalje odbacuju formalnu saradnju.
Rasprava o ovom pitanju je intenzivirana nakon što je EPP, uz podršku krajnje desnice, izglasala izmene pojedinih zelenih propisa Evropskoj uniji (EU). Ove izmene uključuju ublažavanje pravila o korporativnoj održivosti i krčenju šuma, što su poslanici krajnje desnice ocenili kao značajan politički proboj. Ova situacija je izazvala zabrinutost među nekim članovima EPP-a, koji se plaše da bi mogla da dovede do gubitka identiteta stranke i njenog proevropskog stava.
Krajnje desne grupacije su potom poručile da će tražiti oštriju migracionu politiku, deregulaciju za industriju i ukidanje planirane zabrane vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine, uz naglasak da će njihova podrška imati političku cenu. Ova izjava dodatno komplikuje situaciju u Evropskom parlamentu, gde se partije bore za kontrolu i uticaj na ključna pitanja koja se tiču budućnosti EU.
Veberova pozicija je usledila u trenutku kada se suočava sa kritikama zbog potencijalne saradnje sa krajnjom desnicom, koja je u porastu u mnogim evropskim zemljama. Njegovo naglašavanje proevropskih vrednosti kao uslova za bilo kakvu saradnju može se tumačiti kao pokušaj da se umire zabrinutosti unutar EPP-a i među njenim saveznicima.
Ova situacija takođe odražava šire trendove u evropskoj politici, gde se mnoge stranke suočavaju sa pritiscima da se prilagode promenjenom političkom pejzažu. U mnogim zemljama, krajnje desnice su stekle značajnu podršku birača, što ih čini važnim igračima u formiranju vlada i donošenju odluka na evropskom nivou.
U svetlu ovih dešavanja, Veber i EPP će morati pažljivo da balansiraju između potreba za saradnjom sa drugim partijama i očuvanjem svojih temelja i vrednosti. Izgledi za buduće glasanje i političke koalicije biće ključni za oblikovanje budućnosti Evropske unije i njenog odgovora na izazove kao što su migracije, ekonomska politika i zaštita životne sredine.
U zaključku, Veberovo isticanje važnosti proevropskih vrednosti u saradnji sa drugim političkim akterima može ukazivati na to da EPP želi da ostane relevantna u brzo menjajućem političkom pejzažu Evrope, dok se istovremeno bori da zadrži svoj identitet i političku koherentnost.
