Prijateljstvo Kikinde sa Norveškom, koje datira još iz vremena Drugog svetskog rata, kada su fašisti deportovali 46 Kikinđana u logore, nastavlja da jača i razvija se. Ova veza postaje sve značajnija, a jedan od najnovijih simbola tog prijateljstva biće skulptura Kikinđanke, koja će uskoro biti poslata u norveški grad Narvik. Ova skulptura će trajno svedočiti o bratskim odnosima dva naroda, koji traju već više od 80 godina.
Kao poklon bratskom gradu, Kikinda će poslati skulpturu koja prikazuje ženu u narodnoj nošnji. Skulptura je već gotova i predstavlja zajednički rad vajara Jovana Blata iz Kikinde i Biljane Popović iz Beograda. Izrađena je u ateljeu Centra za likovnu i primenjenu umetnost Terra, i predstavlja simbol kulturološke povezanosti između Srbije i Norveške.
Visina skulpture Kikinđanke iznosi 2,5 metara, a prikazuje devojku u tradicionalnoj narodnoj nošnji, sa crvenim prslukom, belom bluzom i svečanom kapom sa zlatnim vezom. Ova kapa, poznata kao zlatare, inspirisana je modelom koji se može naći u kikindskom Narodnom muzeju. U ruci drži snop zrelog žita, simbol plodne banatske zemlje, dok oko vrata nosi ogrlicu od dukata. Vajar Jovan Blat ističe značaj simbola u ovom delu umetnosti, naglašavajući vezu između kulture i prirode.
Ideja za izradu skulpture proizašla je iz posete Marka Markovljeva, direktora Kulturnog centra Kikinda, koji je sugerisao da bi ovakav poklon bio primer bratskih odnosa između Kikinde i Narvika. Vajari su radili na skulpturi tokom januara, koristeći kikindski materijal – terakotu, koja je prošla kroz standardni proces izrade.
Obim skulpture na najširem delu suknje iznosi 90 centimetara. Prvo su stvorili sam oblik skulpture, a zatim su je ofarbali zemljanim tonovima. Nakon mesec dana sušenja, skulptura je pečena u peći za pečenje gline, koja se nalazi u Centru Terra. Kako bi se prilagodila oštrijoj klimi Norveške, boje su pojačane jačim i postojanijim tonovima namenjenim za beton.
Skulptura Kikinđanke u Narviku će predstavljati podsećanje na srpski narod i stradanje Kikinđana koji su deportovani u Norvešku, ali će takođe govoriti o saosećanju i pomoći koju su zarobljenici dobijali od norveškog naroda. Mnogi od mladih Banaćana, koji su deportovani u maju 1942. godine, završili su u logoru Bejsford kod Narvika, a nakon rata, samo sedmorica su se vratila kući tokom oktobra i novembra 1945. godine. Nažalost, više nema živih svedoka tog stradanja. Njihovo stradanje obeleženo je spomenikom „Kamene ruže“ u centru Kikinde, rad akademskog vajara Slobodana Kojića, koji je postavljen 1975. godine. Imena svih stradalih su ugravirana na ovom spomeniku.
Neraskidivo prijateljstvo između Norveške i Srbije, kao i između Kikinde i Narvika, prvi put je ozvaničeno Deklaracijom o prijateljstvu 1966. godine, a obnovljeno je 2017. godine. Dve godine kasnije, pored spomenika internircima, formiran je Park prijateljstva „Narvik“ u Kikindi. Svake godine, 6. maja, zvaničnici grada, boračkih udruženja i Društva srpsko-norveškog prijateljstva okupljaju se kako bi obeležili ovaj važan datum, polažući vence i cveće u čast stradalim sugrađanima.
Ova skulptura ne samo da simbolizuje prijateljstvo i sećanje na prošlost, već i budućnost odnosa između dva naroda, podsećajući nas na važnost međusobnog poštovanja i solidarnosti.
