Pistaći su postali veoma popularna poslastica širom sveta, ali su i među skupljim orašastim plodovima na tržištu. Iako su često uvezeni, postoji mogućnost da se uspešno gaje i u Srbiji. Dejan Jakovljević iz Selišta već godinama proizvodi sadni materijal, a pre pet godina se odlučio da se posveti i uzgoju pistaća.
U Srbiji postoje određene sorte pistaća koje uspevaju bez posebne zaštite tokom zime. Jakovljević trenutno ima 50 stabala starih četiri godine, koja se strogo orezuju kako bi se povećala njihova rodnost. Ove godine je zasadio još 200 sadnica, planirajući budući rod.
Gajenje pistaća se pokazalo kao relativno lako, jer su ove biljke otporne na mnoge uslove. Dejan ističe da njihova smola, koja ima jak miris sličan boru, odbija insekte i divljač. Međutim, potrebno je obratiti pažnju na crnu pegavost u drugoj polovini leta. Iako je navodnjavanje poželjno, nije obavezno, jer koreni pistaća brzo dosežu dublje slojeve zemlje gde se nalazi stalna vlažnost. Sadnice se ne smrzavaju zimi i ne zahtevaju zaštitu, što dodatno olakšava njihov uzgoj.
Kada je reč o sadnji, idealno vreme je jesen, kako bi biljke imale priliku da se prilagode i akumuliraju vlagu oko korena tokom zime. Početak rasta korena se dešava krajem februara, pa je važno da sadnja bude obavljena do kraja januara. Sadnice počinju da rađaju plodove nakon tri do četiri godine, ali u početku prinosi mogu biti manji. Redovno održavanje, poput đubrenja i uništavanja korova, je ključno za dobijanje dobrih rezultata. U desetojoj godini, prinos može biti oko 15 kilograma po stablu, što čini gajenje pistaća isplativim.
Pistaći imaju dug vek trajanja, koji može varirati u zavisnosti od sorte i uslova gajenja. Iranske sorte mogu živeti i do 100 godina, dok kalifornijske žive oko 35 godina. Međutim, intenzivne agrotehničke mere mogu skratiti vek trajanja biljaka.
Pistaći potiču iz Irana, gde im klima odgovara. Ove biljke podnose ekstremne temperature, od -5°C do +45°C, što ih čini otpornim na razne klimatske uslove. Tokom leta, potrebno im je puno sunca kako bi plodovi mogli da sazru. Mogu se gajiti na različitim vrstama zemljišta, ali je važno da to zemljište bude propusno kako bi se izbeglo zadržavanje vode.
Jakovljević proizvodi sorte Aegina, Kerman i Peters. Aegina je grčka sorta namenjena sadnji na primorju, dok Kerman, iranska sorta, dobro podnosi kontinentalnu klimu i čini oko 70% svetskih zasada. Peters je muška sadnica koja ne rađa plodove, već služi za oprašivanje. Planiranje rasporeda sadnica je ključno, jer muške sadnice oprašuju u radijusu od 30 metara.
Visina prinosa zavisi od više faktora, uključujući starost stabla, sortu, način održavanja i klimatske uslove. U Srbiji, stabla stara 12 godina mogu dati više od 15 kg plodova, dok u Turskoj stabla starosti 20 godina mogu dati i do 25 kg po stablu.
Trenutno, interesovanje za veće zasade pistaća u Srbiji nije preveliko. Većina sadnica se kupuje za dvorišta i manje površine. Cena sadnica se kreće između 15 i 20 evra, a potražnja raste kada su u pitanju egzotične biljke. Jakovljević veruje da sa povećanjem svesti o prednostima pistaća, interesovanje za veće zasade može porasti u budućnosti.
U zaključku, uzgoj pistaća u Srbiji se pokazuje kao izvodljiva opcija, a potencijal za razvoj ove industrije je značajan.
