Beograd – Književnica Ljiljana Habjanović Đurović nedavno je podelila svoja razmišljanja o pisanju i izazovima s kojima se suočavala tokom svoje karijere. Ona smatra da je pisanje u prvom licu ključ za dublje zaranjanje u emocije likova, što omogućava čitaocima da se povežu s njihovim unutrašnjim svetom. U razgovoru sa Tanjugom, istakla je da se divi ženama koje su izdržale teške trenutke i da je njen sin, Aleksandar Đurović, zainteresovan za filmsku adaptaciju njenog romana „Naš otac“.
Od 2003. do 2024. godine, Habjanović Đurović je istraživala mesta na kojima se odvija radnja njenog romana „Tamo gde je ona“, osim Antiohije, i to kroz prizmu istorije ikone Presvete Bogorodice Filerimose. Nakon uspešnog prvog dela iz 2024. godine, drugi deo ovog dela je objavljen sredinom oktobra, a autorka je naglasila da je svaku priču pisala u prvom licu, bez obzira na to da li se radilo o carici Pulheriji ili Marku Kalanju, arhimandritu manastira Ostrog.
Ona je objasnila da pisanje u prvom licu omogućava čitaocima da bolje razumeju emocije likova, jer svako od njih priča svoju priču. „Tako može da se prikaže emocija tog čoveka, bliži je čitaocu“, rekla je. Autorka želi da čitaoci razumeju svakog junaka, smatrajući da je pisanje u trećem licu posredničko i manje lično. „Svako lično sa svojom pričom, emocijama, dilemama i nadama obraća se čitaocu“, dodala je.
Habjanović Đurović takođe veruje da i najstarije priče mogu biti razumljive savremenim čitaocima jer ljudska priroda ostaje nepromenjena. „Menjao se dekor vremena, ali suštinska emocija koja pokreće čoveka – to se nije menjalo“, naglasila je. Ona smatra da su ljudi uvek imali iste dileme, strahove i nade, i da se sa promenom vremena menja samo način na koji se izražavaju.
Spisateljica je podelila i ličnu filozofiju o snazi i trpljenju. „Život nam donosi i neke ružne stvari, nešto što nam se ne sviđa. Kažem: ‘Ja ću to da istrpim, jer imam snagu za to’“, izjavila je. S obzirom na svoje teško detinjstvo i neizvesnu mladost, inspiraciju je pronalazila u romansiranim biografijama umetnika, poput „Žudnje za životom“ Irvina Stona, o slikaru Vinsentu Van Gogu.
Njen prvi roman „Javna ptica“ objavljen je 1988. godine, a ona se seća trenutka kada je urednik Dragoš Kalajić izrazio interes za njen rad. „Kad mi se javio Kalajić, ja sam bila presrećna i zaprepašćena“, prisetila se spisateljica. Roman je, međutim, objavljen tek tri godine kasnije zbog ograničenog broja izdanja.
Tokom svoje karijere, Habjanović Đurović je radila kao novinarka i pisala o različitim temama, uključujući rat i životne ispovesti žena. Njeni tekstovi su često istraživali teške teme, a posebno se ističe serija članaka o prevarenim štedišama Dafiment banke. Nakon nekoliko sudskih procesa zbog svojih tekstova, bila je osuđena na godinu dana zatvora, ali je kasnije pomilovana zbog svog maloletnog deteta.
U poslednjem delu intervjua, Habjanović Đurović je otkrila da ima još dve knjige u planu i da njen sin Aleksandar planira da snimi film prema romanu „Naš otac“ tokom 2026. godine. „Dobio je pre dve godine podršku Filmskog centra Srbije. To nije dovoljno za film, ali je lepa podrška“, rekla je, ističući njegovu posvećenost pronalaženju dodatnih sredstava za projekat.
Ova inspirativna spisateljica ne samo da se bori sa izazovima u svom radu, već i nastoji da prenese poruke snage, nade i razumevanja kroz svoje knjige. Njena sposobnost da se poveže s čitaocima i njen strastveni pristup pisanju čine je važnom figurom u savremenoj književnosti.
