Rat na Bliskom istoku počinje da utiče na globalni turizam, menjajući planove putnika i obrasce rezervacija za leto ove godine. Prema informacijama sa godišnjeg foruma Francuskog udruženja turističkih operatera (SETO) u Tetuanu, do kraja februara su prognoze za letnju sezonu na ovom području bile optimistične, sa gotovo 48 odsto već realizovanih rezervacija. Mediteranske destinacije su u to vreme zadržale svoju popularnost.
Pre početka sukoba, Španija je ostala najtraženija evropska destinacija sa rastom rezervacija od 1,7 odsto, dok je Grčka zabeležila pad od 1,8 odsto, a Italija je imala rast od 3,6 odsto. Francuska je ostvarila značajan rast od 15,2 odsto, što ukazuje na veće interesovanje za lokalni turizam, dok je Maroko zabeležio povećanje od 8,5 odsto. Na daljim destinacijama, Egipat je prednjačio sa rastom od 51,9 odsto, dok su Turska i Mauricijus imale rast od 9,3, odnosno, 12,2 odsto.
Međutim, situacija se naglo promenila od početka marta, kada su rezervacije za destinacije na Bliskom istoku u prvoj nedelji pale za oko 15 odsto, a već naredne nedelje za 25 odsto. Ovaj pad nije pogodio samo najizloženija odredišta, već je uticao i na širi region, uključujući ranije popularna tržišta poput Egipta i Turske.
Stručnjaci primećuju promenu u izboru destinacija. Putnici se sve više okreću Južnoj Evropi zbog blizine i bezbednosti, dok interesovanje raste i za Karibe, Kanadu i pojedine atlantske destinacije, gde se rast procenjuje između deset i 35 odsto. Promene u turističkim tokovima primetile su i avio-kompanije. Nemačka niskotarifna kompanija Jurovings, podružnica Lufthanze, najavila je povećanje kapaciteta za 170 dodatnih letova do kraja maja, čime će ponuditi oko 36.000 dodatnih sedišta. Interesovanje za Majorku posebno je poraslo, a planirano je uvođenje oko 100 dodatnih letova sa nemačkih aerodroma.
Osim toga, popularnost beleže i druge destinacije, uključujući Kanarska ostrva, Malagu, Napulj, Faro i Nicu. Tokom prvog vikenda školskog raspusta očekuje se da će Jurovings prevesti oko 200.000 putnika. Ipak, turistički sektor suočava se i sa dodatnim izazovima. Dodatni pritisak na avio-industriju izaziva rast cena goriva, koje su u Evropi porasle na oko 1.700 dolara po toni, više nego dvostruko u odnosu na period pre američko-izraelskog napada na Iran.
Generalni direktor Lufthanze, Karsten Špor, upozorio je da avio-kompanije neće moći da apsorbuju dodatne troškove, jer prosečan profit po putniku iznosi samo deset evra. Uticaj sukoba oseća se i van Evrope. Azijske ekonomije koje zavise od nafte iz Ormuskog moreuza uvode mere štednje energije i goriva. Na primer, Šri Lanka je uvela četvorodnevnu radnu nedelju za deo javnog sektora i ograničenja u potrošnji goriva. U Egiptu su najavljene promene radnog vremena prodavnica i restorana radi smanjenja potrošnje energije.
Na Tajlandu, nestašica goriva dovela je do smanjenja broja taksija koji opslužuju aerodrom u Bangkoku, što znači da turisti duže čekaju na prevoz, dok vozači izbegavaju duže vožnje zbog straha od nestašice goriva. Turistički sektor ocenjuje da interesovanje za putovanja i dalje postoji, ali da putnici sve češće donose odluke u poslednjem trenutku, uz veći oprez i procenu bezbednosnih rizika.
Za industriju to znači da sezona nije izgubljena, ali će verovatno biti nestabilnija i podložnija međunarodnim političkim događajima nego prethodnih godina. Ove promene ukazuju na to da će turizam morati da se prilagođava novim uslovima i izazovima koje donosi globalna situacija, a putnici će morati da budu spremni na fleksibilnost kada su u pitanju njihovi planovi putovanja.
