Britansko regulatorno zdravstveno telo trenutno istražuje moguće genetske uzroke koji bi mogli povećati rizik od neželjenih efekata lijekova za mršavljenje, kao što su „mundžaro“, „vegovi“ i „ozempik“. Ovo istraživanje je pokrenuto nakon što je više pacijenata preminulo zbog upale pankreasa, što je jedan od ozbiljnih nuspojava ovih lekova.
Prema izveštajima, deset osoba je izgubilo život u Velikoj Britaniji zbog komplikacija povezanih sa pankreatitisom, koji je nastao kao rezultat upotrebe ovih injekcija. Regulatorno telo je potvrdilo da je više od 560 pacijenata prijavilo pojavu upale pankreasa nakon korišćenja lekova za mršavljenje, a istražitelji su se fokusirali na to da li su određeni genetski faktori odgovorni za povećan rizik kod nekih pacijenata.
Lekovi kao što su „mundžaro“, „vegovija“ i „ozempik“ su među najpopularnijim opcijama za mršavljenje u Velikoj Britaniji, a procenjuje se da ih koristi oko 1,5 miliona ljudi. Ovi lekovi su postali posebno popularni zbog svoje efikasnosti u smanjenju telesne težine, ali su takođe povezani sa nizom neželjenih efekata.
Regulatorna agencija za lekove i zdravstvenu negu (MHRA) saopštila je da se sprovodi studija u okviru projekta UK Biobank, u saradnji sa Genomics England. Cilj ove studije je da se utvrdi da li genetski screening može pomoći lekarima da identifikuju pacijente koji su u većem riziku od razvoja pankreatitisa pre nego što im prepisuju ove lekove.
Elison Kejv, visoka zvaničnica MHRA, naglasila je da postoje dokazi koji sugerišu da se skoro trećina neželjenih efekata lekova može sprečiti uvođenjem genetskog testiranja. Uvođenje ovih testova moglo bi omogućiti lekarima da prepoznaju pacijente koji su podložniji komplikacijama, čime bi se smanjio broj ozbiljnih nuspojava i potencijalno spasilo više života.
Osim upale pankreasa, drugi uobičajeni neželjeni efekti ovih lekova uključuju mučninu, konstipaciju i dijareju. Takođe, postoji zabrinutost da ovi lekovi mogu umanjiti efikasnost oralnih kontraceptiva, što dodatno naglašava potrebu za pažljivim pristupom prilikom prepisivanja ovih lekova.
Važno je napomenuti da se veliki deo ovih lekova kupuje privatno, što znači da mnogi pacijenti ne prolaze kroz standardne medicinske provere pre nego što započnu terapiju. Ovakva praksa može dodatno povećati rizik od ozbiljnih nuspojava, jer pacijenti možda nisu svesni potencijalnih komplikacija ili genetskih faktora koji bi ih mogli učiniti podložnijim.
U svetlu ovih saznanja, britanske zdravstvene vlasti pozivaju pacijente da budu oprezni prilikom korišćenja lekova za mršavljenje i da se konsultuju sa svojim lekarima pre nego što započnu bilo kakvu terapiju. Takođe, naglašava se značaj razgovora o svim postojećim zdravstvenim stanjima i porodičnoj istoriji prilikom prepisivanja lekova.
Istraživanje koje je pokrenuto može imati dalekosežne posledice na način na koji se lekovi za mršavljenje prepisuju i koriste u budućnosti. Ako se pokaže da genetski faktori zaista igraju značajnu ulogu u riziku od neželjenih efekata, to bi moglo dovesti do razvoja personalizovanih pristupa u lečenju gojaznosti, gde bi se pacijentima prepisivali lekovi koji su najsigurniji za njihovu jedinstvenu genetsku strukturu.
Sve u svemu, slučajevi povezanih sa upalom pankreasa predstavljaju važan podstrek za dalja istraživanja i poboljšanje sigurnosti lekova za mršavljenje, kako bi se zaštitili pacijenti i smanjili rizici od ozbiljnih zdravstvenih problema.
