Lider krajnje desničarske stranke Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), Đorđe Simion, optužio je Ustavni sud Rumunije za nastavak „državnog udara“ nakon što je sud jednoglasno odbacio njegovu žalbu u vezi sa poništavanjem rezultata predsedničkih izbora. Na tim izborima pobedio je nezavisni kandidat, gradonačelnik Bukurešta, Nikusor Dan. Simion je na svom Fejsbuk nalogu napisao: „Sud je nastavio sa državnim udarom! Sve što bi trebalo da uradimo je da se borimo! Ohrabrujem vas da me podržite danas i narednim nedeljama.“
Iako je prethodno priznao poraz, Simion je nastavio da insistira na svojim optužbama. Pre toga je čestitao Danu na pobedi, naglašavajući da je to bila „volja rumunskog naroda“. Vrhovni sud Rumunije jednoglasno je odbio njegov zahtev za poništavanje predsedničkih izbora, koji je podneo uz tvrdnje da su se u izbore umešale Francuska i Moldavija, kako je prenela agencija Rojters.
Nezavisni posmatrači su, međutim, ocenili da su izbori bili dobro organizovani, što dodatno potkrepljuje legitimnost rezultata. U drugom krugu ponovljenih predsedničkih izbora, Nikusor Dan je osvojio 53,60% glasova, dok je Simion dobio 46,40%. Ova situacija dodatno ukazuje na polarizaciju u rumunskom društvu, kao i na napetosti između vladajućih i opozicionih stranaka.
Simionove optužbe na račun suda i izbora doživljavaju se kao deo šireg trenda u kojem krajnje desničarske stranke u Evropi dovode u pitanje legitimnost demokratskih procesa. Njegova izjava o „državnom udaru“ može se tumačiti kao pokušaj da se mobilizuje podrška među svojim pristalicama i da se stvori narativ o nepravednosti sistema. Ovakvi potezi često imaju za cilj da skrenu pažnju sa sopstvenih neuspeha i da preusmere fokus na navodne spoljne uticaje.
U Rumuniji, kao i u drugim zemljama, krajnje desničarske stranke često koriste strategije dezinformacija i optužbi kako bi osnažile svoju poziciju. Ovakvi pristupi mogu dugoročno narušiti poverenje građana u institucije i pravosudni sistem, što je posebno opasno u doba kada demokratija širom sveta suočava sa brojnim izazovima.
Simionova stranka, AUR, koja je osnovana 2019. godine, brzo je stekla popularnost, često se oslanjajući na nacionalizam i antiimigrantske poruke. U poslednjih nekoliko godina, AUR je postala značajna snaga na rumunskoj političkoj sceni, privlačeći glasove nezadovoljnih građana koji traže alternativu tradicionalnim strankama.
Iako su izbori završeni, posledice ovih događaja mogu se osetiti i u budućnosti. Očekuje se da će Simion nastaviti sa kritikama i pokušajima da delegitimira vlast, čime bi mogao dodatno polarizovati već podeljeno društvo. Njegovi pozivi na borbu i mobilizaciju podrške ukazuju na to da se ne planira povlačenje sa političke scene, uprkos rezultatima izbora.
Politički analitičari ističu da je važno pratiti kako će se situacija razvijati u narednim mesecima. Izbori su pokazali razlike u percepciji i očekivanjima između različitih slojeva društva, a Simionova retorika može dodatno produbiti te razlike. U tom kontekstu, izazov za Rumuniju će biti kako očuvati demokratske vrednosti i institucije, a istovremeno se suočiti sa rastućim populizmom i nacionalizmom.
Na kraju, situacija u Rumuniji postavlja šira pitanja o stanju demokratije u Evropi, kao i o tome kako se različite političke snage bore za prevlast u vremenima krize i nesigurnosti.
