Vanredna sednica Skupštine Crne Gore, sazvana radi izbora Mirjane Vučinić za sudiju Ustavnog suda, završena je pre nego što je i počela, nakon što poslanici nisu usvojili dnevni red. Od 59 prisutnih poslanika, samo 21 je glasao za, dok je 38 bilo uzdržanih. Ovaj ishod je izazvao brojne reakcije, posebno od strane predsednika Crne Gore, Jakova Milatovića, koji je ocenio da je odluka parlamentarne većine neodgovorna i kukavička.
Milatović je organizovao vanrednu konferenciju za novinare, na kojoj je izrazio zabrinutost zbog trenutnog stanja Ustavnog suda, koji mesecima funkcioniše sa samo četvoro sudija. On je ukazao na opasnost od potpunog urušavanja ove institucije, naglašavajući da se izborni procesi u nekim opštinama ne mogu sprovesti zbog nefunkcionalnosti Ustavnog suda.
Predsednik je dodatno kritikovao političke poteze koji su usmereni protiv Vučinićeve, ističući da su te kritike slične onima iz doba Informbiroa 1948. godine. Milatović je postavio pitanje zašto je vlada, koja kritikuje Vučinić, dodelila više od 40 miliona ugovora kompaniji „Bemaks“, koju je ona zastupala.
Prema njegovim rečima, ovakvo ponašanje vlasti pokazuje da su protiv funkcionalnog Ustavnog suda, koji bi trebao da bude stub pravnog sistema i garant slobode i jednakosti građanima. Milatović je naglasio da ne postoji nijedan valjan razlog da Vučinićeva ne bude izabrana, ističući da njeno ime nije rezultat zakulisnih dogovora.
Osim toga, odbacio je tvrdnje da je njegova majka bila koleginica Mirjane Vučinić, nazivajući ih notornom laži. „Sram ih bilo! Mi sad živimo 1948. godinu“, rekao je Milatović, dodajući da današnji potez vladajuće većine ima šire posledice od samog izbora sudije i da je građanima poslata poruka da ostaju taoci političkih kalkulacija.
Iz vladajućeg Pokreta „Evropa sad“ saopštili su da smatraju da pre izbora sudija Ustavnog suda treba sprovesti preporuke Venecijanske komisije, dobijene još u junu. Ova stranka ističe da je važno pripremiti sve potrebne korake za izbor sudija koje predlaže predsednik Milatović.
Ustavni sud trenutno radi u nepotpunom sastavu, sa samo četiri od sedam sudija. Mirjana Vučinić je imala male šanse za izbor, s obzirom na to da je opozicija, uključujući Demokrate, već ranije izrazila protivljenje njenom predlogu. Prema nezvaničnim informacijama, nije imala podršku ni od Pokreta „Evropa sad“.
Opozicija nije delegirala svoje članove u radnu grupu koju treba da formira Ministarstvo pravde, što dodatno otežava situaciju. Predstavnici Pokreta „Evropa sad“ pozvali su ministra da što pre započne rad na implementaciji preporuka Venecijanske komisije, bez obzira na prisustvo opozicije, kako bi se proces izbora sudija ubrzao.
Ovo stanje postavlja ozbiljna pitanja o funkcionisanju pravnog sistema u Crnoj Gori i o sposobnosti institucija da funkcionišu u skladu sa zakonom i pravilima. Ustavni sud, kao ključna institucija za zaštitu prava građana i očuvanje pravne države, suočava se s ozbiljnim izazovima koji mogu imati dalekosežne posledice po demokratske procese u zemlji.
U svetlu ovih događaja, jasno je da je potrebna hitna reforma i jačanje institucija kako bi se obezbedila njihova nezavisnost i funkcionalnost. Samo na taj način građani mogu biti sigurni u pravičnost i efikasnost pravnog sistema koji ih štiti. U suprotnom, Crna Gora će biti suočena sa daljim političkim krizama i neizvesnostima koje će uticati na svakodnevni život njenih građana.
