Ustavni sud Crne Gore je donio važnu odluku koja se tiče Zakona o unutrašnjoj trgovini. Na sednici održanoj 28. januara, sud je ukinuo član 35a ovog zakona, koji je propisivao zabranu rada trgovina nedeljom i u dane državnih i drugih praznika. Ova odluka je sada dostupna u Službenom listu.
Prema saopštenju Ustavnog suda, član 35a je proglašen za neustavan jer krši slobodu preduzetništva koja je garantovana Ustavom. Takođe, istaknuto je da ovim zakonom dolazi do povrede ustavnog principa jednakosti pred zakonom. Naime, dok je jednoj grupi preduzetnika i trgovaca bilo omogućeno da obavljaju svoju delatnost u nedelju i na praznike, drugoj grupi je ta praksa bila zabranjena. Ovaj diskriminatorni pristup je doveo do nejednakosti među trgovcima, što je Ustavni sud smatrao neprihvatljivim.
U svojoj odluci, Ustavni sud je naglasio da Ustav garantuje pravo zaposlenih na ograničeno radno vreme i plaćeni odmor, ali ne definiše pravo na odmor isključivo nedeljom. Ova formulacija omogućava fleksibilnost u regulisanju radnog vremena, što može biti korisno i za poslodavce i za zaposlene. Time se otvara mogućnost za trgovine da rade u vreme kada to odgovara potrošačima, što može doprineti i ekonomskom razvoju.
Odluka Ustavnog suda dolazi u trenutku kada se u Crnoj Gori postavlja pitanje o potrebi za reformama u različitim sektorima, uključujući i trgovinu. Mnogi analitičari smatraju da je ova odluka pozitivan korak ka liberalizaciji tržišta i omogućavanju većih mogućnosti za poslovanje. Takođe, to može dovesti do veće konkurencije među trgovcima, što bi na kraju moglo koristiti potrošačima kroz bolje cene i širu ponudu.
Reakcije na ovu odluku su već počele da se pojavljuju. Mnogi trgovci su izrazili zadovoljstvo, smatrajući da će im ukidanje zabrane omogućiti veću fleksibilnost i mogućnost da privuku kupce tokom vikenda i praznika. Sa druge strane, neki radnici se izražavaju zabrinuto, smatrajući da bi to moglo dovesti do preopterećenja i narušavanja njihovih prava na odmor.
U međuvremenu, očekuje se da će se i druga pravna tela i institucije pozabaviti ovim pitanjem. Postavlja se pitanje kako će nova pravila uticati na radne uslove i na ukupnu dinamiku tržišta. Takođe, važno je razmotriti kako će se nova regulativa primenjivati u praksi i koje će dodatne izmene biti potrebne kako bi se osigurala prava radnika.
Ustavni sud je svojim potezom otvorio vrata za moguću reformu zakona o radu i trgovini u Crnoj Gori. To može značiti da će se u budućnosti razmotriti i druge aspekte radnog vremena, kao i prava radnika u sektorima koji su podložni promenama.
Na kraju, odluka Ustavnog suda može biti viđena kao deo šireg trenda koji se uočava u mnogim zemljama, gde se nastoji pronaći ravnoteža između prava poslodavaca i radnika. U tom smislu, Crna Gora bi mogla biti na putu prema modernizaciji svog zakonodavstva, što bi moglo doprinjeti jačanju ekonomije i poboljšanju životnog standarda građana.
U svakom slučaju, ova odluka će sigurno imati dugoročne posledice po tržište i radnu snagu u Crnoj Gori, a kako će se situacija razvijati, ostaje da se vidi.
