Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ugostiteljske usluge u Srbiji su u junu 2025. godine poskupile za 9,2% u odnosu na jun 2024. godine, što dodatno podiže ukupnu inflaciju koja iznosi 3,8% u junu. Ova poskupljenja su značajno uticala na troškove života građana, posebno u kontekstu visoke inflacije koja već duže vreme muči ekonomiju.
Hrana je takođe zabeležila značajan rast cena, sa prosečnim poskupljenjem od 10,3%. U okviru ove kategorije, topla i hladna predjela su poskupela za 9,2%, dok su gotova jela zabeležila rast cena od 11,4%. Pečenja i jela po narudžbini su poskupela za 9,6%, variva za 10,7%, a salate su doživele najveći rast cena od 12,5%. Hleb je poskupeo za 10%, dok su kolači zabeležili poskupljenje od 9,5%.
Cene alkoholnih pića su porasle za 11,8%, a bezalkoholnih pića za 11,4%. Ovi podaci ukazuju na to da su potrošači suočeni sa sve većim troškovima kada je reč o osnovnim životnim namirnicama i pićima. Na drugoj strani, najmanje povećanje cena zabeleženo je kod prenoćišta, koje je iznosilo samo 1,6%.
U Vojvodini su cene ugostiteljskih usluga porasle manje nego na republičkom nivou, sa poskupljenjem od 7,2%. U ovoj regiji, hrana je poskupela za 7,6%, dok su alkoholna pića takođe zabeležila rast cena od 7,6%. Bezalkoholna pića u Vojvodini poskupela su za 6,6%, što ukazuje na slične trendove kao i u ostatku zemlje. Kao i na republičkom nivou, najniže poskupljenje zabeleženo je kod prenoćišta, iznosilo je 5,0%.
U poređenju sa prvim mesecom 2025. godine, rast cena ugostiteljskih usluga u junu je znatno manji. U januaru su cene bile veće za 13,7% u odnosu na prethodnu godinu. Hrana je tada poskupela za 12,5%, pri čemu su salate poskupele za 16,4%, dok je hleb poskupeo za 15,1%. Kolači su zabeležili rast cena od 14,1%, dok su topla i hladna predjela poskupela za 12%. Gotova jela su zabeležila rast cena od 10,5%, a pečenja i jela po narudžbini za 12,6%. Variva su poskupela za 12,9%, dok su cene alkoholnih pića porasle za 13%, a bezalkoholnih za 14,6%.
Ovi podaci pokazuju da su potrošači u Srbiji suočeni sa stalnim porastom cena u sektoru ugostiteljstva i hrane. Iako je trenutni rast cena manji nego u prvom kvartalu godine, i dalje predstavlja značajan teret za budžet domaćinstava. U ekonomskim analizama, poskupljenje ugostiteljskih usluga često se povezuje sa sezonskim faktorima, ali i sa globalnim ekonomskim trendovima koji utiču na troškove sirovina i proizvodnje.
U svetlu ovih informacija, važno je da potrošači budu svesni svojih troškova i da planiraju budžet, kako bi se prilagodili trenutnim ekonomskim uslovima. Mnogi će verovatno tražiti alternativne načine za uštedu, bilo kroz kuvanje kod kuće ili traženje povoljnijih opcija u restoranima i kafićima. U takvim vremenima, potrošači postaju sve pažljiviji prema svojim troškovima, a prodavci i ugostitelji će morati da se prilagode ovim novim realnostima kako bi ostali konkurentni na tržištu.
U konačnici, praćenje inflacije i cena u sektoru ugostiteljstva i hrane ostaje ključno za razumevanje ekonomskih kretanja u Srbiji, a očekivanja su da će se ovi trendovi nastaviti u narednim mesecima, uz mogućnost daljih prilagođavanja cena u zavisnosti od ekonomskih okolnosti.
