Nakon što je Opštinski sud u Mostaru upisao da je „država“ vlasnik dva pravoslavna groblja u naselju Vrapčici, kao i jedne kapele pravoslavne crkve, situacija je izazvala zabrinutost među malobrojnom srpskom zajednicom u Federaciji BiH, a posebno u Mostaru. Ovaj potez je dodatno produbio osećaj nesigurnosti kod građana, što je istakao mostarski lekar Velibor Milivojević.
Milivojević, koji je ranije bio član Gradskog veća Mostara, naglašava da se u poslednje vreme sve više govori o dešavanjima u ovom gradu, koja se tiču srpske zajednice. Prema njegovim rečima, srpske interese u Gradskom veću više ne zastupaju ljudi iz srpskih stranaka, već pripadnici drugih nacionalnih stranaka, što dodatno otežava poziciju Srba.
„Poslednjih dana je jasno prikazano šta se u Mostaru dešava. Odluka opštinskog suda je još jedan u nizu povoda za zabrinutost“, rekao je Milivojević za RTRS. On smatra da ovakvi potezi ne bi smele da se dešavaju bez saglasnosti svih strana, posebno kada je reč o nekretninama koje imaju značaj za lokalnu zajednicu.
Milivojević je istakao da pravni osnov za promenu vlasništva mora postojati, kao i saglasnost svih strana, inače se stvara pravna nesigurnost. Ovaj postupak dodatno komplikuje situaciju za Srbe u Mostaru, koji se osećaju marginalizovano u društvenom i političkom životu.
Osim što se opasnosti koje prete srpskoj zajednici u Mostaru ne tiču samo imovine, Milivojević ukazuje na šire implikacije ovog slučaja. Naime, ovakvi događaji mogu uticati na međunacionalne odnose i doprineti daljem produbljivanju etničkih podela, što je posebno zabrinjavajuće u postkonfliktnom društvu poput BiH.
Milivojević takođe podseća na važnost očuvanja kulturno-historijskog nasleđa koje pripada srpskoj zajednici. Groblja i kapele predstavljaju ne samo mesto počivališta, već i simbol identiteta i tradicije. Kada se ovakvi objekti stavljaju pod kontrolu države, stvara se rizik od njihove daljnje marginalizacije i zaborava.
Mnogi članovi srpske zajednice u Mostaru osećaju da je ova situacija deo šire strategije koja ima za cilj da umanji prisustvo Srba u ovom gradu. U tom smislu, Milivojević naglašava potrebu za jedinstvom unutar srpske zajednice kako bi se efikasnije borili za svoja prava i interese.
U poslednje vreme, sve više članova srpske zajednice se organizuje i pokušava da se odupre ovakvim potezima. Organizovanje zajedničkih sastanaka, kao i aktivno učešće u lokalnoj politici, postaje ključno za očuvanje njihovih prava i interesa. Milivojević veruje da je važno da se čuje glas Srba, kako bi se sprečilo dalje marginalizovanje.
Ova situacija takođe ukazuje na potrebu za dijalogom među različitim etničkim grupama u Mostaru. Samo kroz otvorenu komunikaciju i razumevanje mogu se prevazići tenzije i stvoriti stabilnije okruženje za sve građane.
Milivojević smatra da je ključno da se svi građani, bez obzira na nacionalnost, okupe oko zajedničkih interesa i ciljeva. Potrebno je raditi na izgradnji poverenja i međusobnog poštovanja, što će doprineti jačanju zajednice i boljem suživotu.
U ovom trenutku, situacija u Mostaru ostaje napeta, a srpska zajednica se suočava sa brojnim izazovima. Međutim, uz zajednički trud i borbu, postoji nada da će se uspostaviti pravedniji i inkluzivniji sistem koji će poštovati sva prava i interese svih građana.
