Cene nafte na pumpama u Srbiji su u poslednja dva meseca blago oscilirale. Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), najavio je da će od sutra stupiti na snagu nova uredba kojom se regulišu cene dva najprodavanija derivata – standardnog evrodizela i bezolovnog benzina BMB95. On je istakao da u poslednjoj nedelji nije bilo značajnih promena parametara koji utiču na cenu nafte, osim pada kursa dinara prema dolaru.
Mićović je naglasio da su razlozi zbog kojih je 2022. godine doneta prvobitna uredba već duže vreme neaktuelni, smatrajući da sadašnje stanje na tržištu nafte u Srbiji i širom sveta pokazuje stabilnost. Kriza naftnog tržišta počela je tokom pandemije COVID-19, a kasnije je dodatno pogođena ratom u Ukrajini, što je dovelo do nestabilnosti. U tom kontekstu, vlada je 2022. godine smanjila marže i akcize kako bi omogućila građanima i privredi da gorivo kupuju po umerenijim cenama, ali su sada akcize vraćene na nominalni nivo.
Jedina preostala mera kontrole cena je kontrola marže, što postavlja pitanje dugoročne održivosti za vozače. Mićović je upozorio da ovakva situacija onemogućava investicije u sektor, što može dovesti do gubitka benzinskih stanica, posebno u manjim mestima. U nekim zemljama u regionu, kao što je Hrvatska, kontrola cena se ukida, dok Srbija ostaje sa regulisanim cenama.
Vlada Srbije je produžila uredbu o ograničenju cena naftnih derivata na još šest meseci. Najviša cena evrodizela sa PDV-om je ograničena na prosečnu veleprodajnu cenu uvećanu za 17 dinara. Cena evrodizela za registrovana poljoprivredna gazdinstva ostaje na 179 dinara po litru. Mićović je izrazio zabrinutost da ovakva regulacija ne doprinosi razvoju tržišta, te da bi mogla smanjiti konkurenciju i odvratiti neke kompanije od poslovanja u Srbiji.
Iako tržište nafte na globalnom nivou pokazuje znake otpornosti uprkos rizicima, cene sirove nafte ostaju stabilne u rasponu između 65 i 75 dolara po barelu. Međutim, novi paket sankcija Evropske unije prema Rusiji mogao bi uticati na snabdevanje, jer je cena ruske nafte smanjena sa 60 na 47 dolara.
Sankcije funkcionišu tako što evropske zemlje i G-7 ne dozvoljavaju svojim osiguravačima, bankama i brodarima da učestvuju u trgovini. Iako se transport ruske nafte i dalje odvija, to se dešava izvan zapadnog logističkog sistema. Srbija ne uvozi rusku naftu, ali se suočava sa izazovima u globalnom transportu.
Mićović je naveo da oko 80 odsto potrošnje derivata u Srbiji dolazi iz rafinerije Naftne industrije Srbije. Ova situacija predstavlja problem, jer su sankcije koje se nameću Rusiji direktno povezane sa snabdevanjem Srbije. Iako postoje naftne kompanije koje su prešle na samostalno snabdevanje, logistika ostaje izazov, posebno u vreme kada se nivo Dunava smanjuje, što otežava transport.
Trenutna situacija je teža nego prošlog proleća, ali postoje komercijalne i operativne zalihe koje bi mogle osigurati stabilnost snabdevanja. Mićović je zaključio da, iako postoje problemi, zalihe su dostupne, što može pomoći da se prevaziđu izazovi trenutnog tržišta.
