Ponovo su incidenti obeležili rad Skupštine Crne Gore, gde su poslanici opozicije, predvođeni Demokratskom partijom socijalista (DPS), pokušali da blokiraju rad parlamenta. Njihovo nezadovoljstvo proizašlo je iz odluke da se raspravlja o amandmanima na zakone o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbednost, koje je Vlada prethodno utvrdila i poslala u skupštinsku proceduru.
Opozicija je fizički izašla do stola predsedavajuće potpredsednice parlamenta Zdenke Popović, s ciljem da spreči raspravu. Tokom izlaganja ministra unutrašnjih poslova Danila Šaranovića o predlogu zakona o zapaljivim tečnostima i gasovima, opozicionari su galamili i lupali rukama o sto predsedavajuće. Šaranović je napomenuo da se ovim zakonskim tekstom stvaraju preduslovi da Crna Gora ispuni obaveze iz završnih merila.
Nakon što je potpredsednica parlamenta pitala da li još neko želi da se izjasni, konstatovala je da je rasprava završena i dala pauzu uz najavu da će glasanje biti u 20 časova. Međutim, posle pauze, ministar pravde Bojan Božović pokušao je da obrazloži predlog zakona o ANB-u, ali su ga omeli bukom poslanici DPS-a i Socijaldemokrata, dok je poslanik DPS-a Andrija Nikolić prišao i rukom mu pokrio mikrofon.
Poslanik PES-a Vasilije Čarapić je na društvenim mrežama istakao da će ostati zabeleženo da je opozicija u godini kada je trebalo zatvoriti poglavlja 23 i 24, izvršila napad na ministra pravde Bojana Božovića. Čarapić je kritikovao opoziciju, naglašavajući njihovu neodgovornost i odsustvo konstruktivnosti.
Na početku sednice, opozicija je tražila da se odloži rasprava o amandmanima na predložene zakone o ANB-u i MUP-u. Poslanik SD-a Boris Mugoša istakao je da amandmani nisu usaglašeni sa Evropskom komisijom i tražio pauzu. On je upozorio da poslednja faza pregovora sa EU nije samo stvar većine, već svih poslanika, i da neće podržati donošenje zakona koji nisu dostavljeni na vreme. Potpredsednica Popović je reagovala, rekavši da će poslanički klubovi dobiti amandmane tokom dana.
Ministar Šaranović je podsetio da se radi o zakonskom tekstu koji je bio na uvidu već godinu dana, a da su dodatne konsultacije sa Evropskom komisijom učinjene kako bi se izbegle sumnje o jednostranom donošenju zakona. Opozicija je bila odlučna da ne pristane na ovakvu praksu, navodeći da je urušavanje Skupštine nedopustivo.
Ova situacija u Skupštini Crne Gore ukazuje na duboke političke podele i tenzije unutar parlamenta. Opozicija, koja se protivi predloženim zakonima, smatra da se takvi zakoni donose bez adekvatne konsultacije i usaglašavanja sa relevantnim institucijama, dok vladajuća većina insistira na potrebi brze implementacije zakona kako bi se zadovoljili zahtevi Evropske unije.
Ovaj incident je još jednom pokazao da politička situacija u Crnoj Gori ostaje napeta, s obzirom na to da su odnosi između vladajuće koalicije i opozicije postali izrazito konfliktni. Opozicija se često poziva na potrebu za transparentnošću i uključivanjem svih strana u proces donošenja odluka, dok vlast smatra da je neophodno brzo delovati kako bi se ispunili evropski standardi.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje budućnosti političkog dijaloga u Crnoj Gori. Da li će nastaviti da se javljaju ovakvi incidenti koji ometaju rad Skupštine, ili će se pronaći način za konstruktivnu saradnju između vladajućih i opozicionih stranaka? Odgovori na ova pitanja mogu imati dugoročne posledice po političku stabilnost i napredak Crne Gore ka članstvu u Evropskoj uniji.
