Miholjski zbor, uz podršku Matice Boke, izdao je saopštenje u kojem traže odgovornost bivših crnogorskih ministara, Ranka Krivokapića i Raška Konjevića, zbog postavljanja kontroverzne ploče u Morinju. Ova akcija dolazi nakon što su građani uputili otvorena pisma relevantnim ministarstvima, ukazujući na obećanje državnih zvaničnika o jednakom postupanju prema svim spomenicima i spomen-obilježjima. Međutim, više od dva meseca nakon datog obećanja, Miholjski zbor smatra da pravda nije jednako primenjena, što dovodi u pitanje kredibilitet države.
U saopštenju se postavljaju važna pitanja o primeni zakona i ustava. Pitaju se da li su zakoni zaista namenjeni da štite nevine i sankcionišu prestupnike, ili se selektivno primenjuju u zavisnosti od političkih interesa. Smatraju da je minimum očekivan od vlasti da uklone spornu ploču, kako bi očuvali dostojanstvo Crne Gore i Boke.
Miholjski zbor izražava zabrinutost zbog ponašanja crnogorskih zvaničnika prema Hrvatskoj, posebno prema ministru vanjskih poslova Gordanu Grliću Radmanu. Postavljaju pitanje o imenima žrtava u Morinju, naglašavajući da imena žrtava zaslužuju poštovanje i istinu. Takođe, ukazuju na to da nije bilo pravde za njihove žrtve, a postavljanje ploče smatraju uvredljivim i lažnim.
Pitanje postavljanja ploče u Morinju doživljavaju kao pokušaj da se prikaže slika „velikosrpske agresije“ iz 1991. godine, dok se u isto vreme zaboravlja na zverstva koja su se dešavala. Miholjski zbor ukazuje na to da zvanična Hrvatska koristi ovu situaciju da bi opravdala svoje postupke prema Crnoj Gori, dok se s druge strane ne priznaje ni zločin koji su pretrpeli pripadnici JNA iz Crne Gore.
U saopštenju se pominju brojni primeri, poput Doma kulture u Tivtu koji je predat Hrvatskoj umesto domaćim Hrvatima, kao i pokušaji da se otme školski brod Jadran. Takođe, ukazuju na promenu imena bazena u Kotoru i na zahtev za isplatu odštete od 17 miliona evra HOS-u i ZNG-u, što smatraju pokušajem da se Crna Gora optuži za agresiju.
Na kraju, Miholjski zbor zahteva da se bivši ministri Krivokapić i Konjević privedu pravdi zbog kršenja zakona i postavljanja ploče koja izaziva nacionalnu mržnju. Takođe, traže da se Grlić Radman proglasi personom non grata zbog njegovih tendencioznih izjava. Očekuju od vlade i političara da dostojanstveno predstavljaju državu i prestanu s ponašanjem koje narod doživljava kao podaničko.
Ova situacija ukazuje na duboke podele unutar crnogorskog društva i na važnost pravde i istine u procesima pomirenja. Postavljanje spomen-ploče u Morinju simbolizuje ne samo pitanje istorijske pravde, već i pitanje identiteta i nacionalnog dostojanstva. U tom kontekstu, Miholjski zbor poziva na akciju i odgovornost, ističući da je dužnost građana da brane svoja prava i istinu, ukoliko vlasti ne preuzmu odgovornost za svoje postupke.
U svetlu ovih događaja, važno je promišljati o budućnosti i načinu na koji se odnosi prema prošlosti, kako bi se izgradila pravednija i inkluzivnija društva.
