Ona je izabrana za ministarku u Vladi premijera Zdravka Krivokapića. Njeno imenovanje izazvalo je različite reakcije u javnosti, posebno među opozicionim strankama, koje su tvrdile da su smene direktora škola politički motivisane. U tom kontekstu, ministrica Bratić je naglasila da je njen cilj depolitizacija školstva. Prema njenim rečima, deo smenjenih direktora je „zloupotrebio obrazovne ustanove u političke svrhe“, što je, kako tvrdi, bio razlog za njihovo razrešenje.
Bratić je tokom svog mandata nastojala da se fokusira na poboljšanje kvaliteta obrazovanja i unapređenje uslova rada u školama. Njena strategija bila je usmerena ka reformama koje bi omogućile veću autonomiju školama, kao i bolju podršku prosvetnim radnicima. Međutim, njene odluke i politika često su nailazile na otpor, kako unutar samog Ministarstva, tako i među prosvetnim radnicima i roditeljima.
Pored smena direktora, Bratić je takođe inicirala i druge reforme u obrazovnom sistemu, uključujući promene u kurikulumu i unapređenje stručnog usavršavanja nastavnika. U njenoj viziji, obrazovanje bi trebalo da bude prilagođeno potrebama savremenog društva i tržišta rada, što podrazumeva i veću primenu novih tehnologija u nastavi.
Tokom njenog mandata, Bratić je se suočila sa brojnim izazovima, uključujući i pandemiju COVID-19 koja je znatno uticala na obrazovni sistem. U tom periodu, brzina prilagođavanja novim metodama nastave, kao što su online časovi, postala je ključna. Bratić je isticala važnost očuvanja nastavnog procesa, ali su se mnogi roditelji i učenici žalili na tehničke probleme i nedostatak resursa za kvalitetno online obrazovanje.
U februaru 2022. godine, ministrici Bratić je izglasano nepoverenje u Vladi. Ova odluka je donela dodatne turbulencije unutar vladajuće koalicije, koja je već bila pod pritiskom zbog različitih političkih nesuglasica. Opozicija je, s jedne strane, pozdravila ovu odluku kao znak odgovornosti, dok su neki članovi vladajuće stranke smatrali da je to rezultat unutrašnjih sukoba i nesuglasica unutar koalicije.
Nakon izglasavanja nepoverenja, Bratić je izjavila da će nastaviti da se bori za poboljšanje obrazovnog sistema u Crnoj Gori i da će raditi na tome da se glas prosvetnih radnika i učenika čuje. Njen cilj ostaje da se obrazovne reforme nastave bez obzira na političke turbulencije, uz naglasak na transparentnosti i uključivanju svih relevantnih aktera u proces donošenja odluka.
Ova situacija je pokazala kako političke promene mogu uticati na obrazovni sistem i kako je važno da se obrazovanje posmatra kao prioritetna oblast koja zahteva stabilnost i kontinuitet. U svetlu ovih dešavanja, mnogi analitičari su istakli potrebu za sveobuhvatnom strategijom koja bi omogućila dugoročne reforme, a ne povremene promene koje su često rezultat trenutnog političkog klime.
U narednim mesecima, biće od suštinskog značaja da nova vlast, ma ko to bio, razmotri sve aspekte obrazovnog sistema i krene u pravcu kreiranja stabilnog i efikasnog okruženja za učenje. Uključivanje svih relevantnih aktera, uključujući prosvetne radnike, roditelje, a posebno same učenike, može doprineti stvaranju obrazovanja koje će zadovoljiti potrebe društva i pripremiti mlade za izazove budućnosti.
U zaključku, mandat ministarke Bratić ostavio je značajan trag u obrazovnom sistemu Crne Gore, kako pozitivnih, tako i negativnih aspekata. Njena politika depolitizacije školstva i fokus na reforme su dobrodošle, ali su se suočile sa izazovima koji su proizašli iz političke nestabilnosti. S obzirom na sve promene koje se dešavaju u obrazovanju, važno je da se nastavi rad na unapređenju i jačanju sistema, kako bi se osiguralo da svako dete ima pristup kvalitetnom obrazovanju.
