O novom statusu divljih pčela, faktorima koji ih ugrožavaju i koracima za njihovu zaštitu piše dr Jovana Bila Dubaić sa Biološkog fakulteta u Beogradu, jedna od autorki istraživanja koje je ukazalo na ugroženost divljih medonosnih pčela. U javnosti se o medonosnim pčelama uglavnom govori kroz prizmu pčelarstva: o pčelama koje žive u košnicama, pod ljudskom kontrolom i negom. Međutim, pčele su postojale mnogo pre nego što je čovek počeo da ih gaji. Postoje i njihove divlje populacije, koje žive slobodno u šupljinama stabala, zidovima zgrada i drugim zaklonima, samostalno pronalaze hranu i opstaju bez ljudskih intervencija.
Iako pripadaju istoj vrsti kao i gajene pčele, njihov životni ciklus, izazovi kojima su izložene i uloga u ekosistemima značajno se razlikuju. Upravo te divlje populacije do sada su bile gotovo nevidljive, kako u naučnim istraživanjima, tako i u strategijama zaštite prirode. Sada se to menja: Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) proglasila je divlje medonosne pčele (Apis mellifera) ugroženima (Endangered) na nivou Evropske unije. Ovim činom, one su prvi put zvanično prepoznate kao deo prirodne baštine koji zahteva posebnu zaštitu.
U trogodišnjem istraživanju je učestvovalo 14 istraživača, uključujući i jednog stručnjaka iz Srbije
Međunarodna organizacija Honey Bee Watch okuplja istraživače, stručnjake i pčelare iz različitih zemalja sa ciljem proučavanja divljih medonosnih pčela. Nastala je iz potrebe da se povežu istraživači koji su godinama radili nezavisno, kako bi se uskladila metodologija, objedinili podaci i uspostavili standardi istraživanja. U okviru ove organizacije formiran je međunarodni tim od četrnaest stručnjaka, među kojima se nalazim i ja, kao predstavnik Univerziteta u Beogradu i Biološkog fakulteta.
Na poziv IUCN-a, naš tim je sproveo evaluaciju statusa divljih populacija vrste Apis mellifera. Proces je trajao tri godine i obuhvatio analizu postojećih istraživanja, prikupljanje novih terenskih podataka i detaljan pregled literature. Prikupljeni podaci zatim su analizirani prema strogim IUCN kriterijumima koji se koriste za određivanje kategorija ugroženosti vrsta. Dobijeni status „Ugrožene“ (Endangered) jasno ukazuje na ozbiljnu potrebu za sprovođenjem mera zaštite.
Razumevanje glavnih pritisaka sa kojima se suočavaju divlje populacije medonosnih pčela ključno je za njihovu zaštitu i planiranje budućih mera očuvanja. IUCN izveštaj identifikuje nekoliko ključnih faktora rizika: pesticidi, klimatske promene, gubitak staništa, bolesti i paraziti, te nepovoljne pčelarske prakse. Pesticidi imaju dugoročne negativne efekte na zdravlje pčela, dok klimatske promene menjaju periode cvetanja biljaka, čime se narušava usklađenost između potreba pčela i dostupnosti polena i nektara. Gubitak staništa, kao što su stara stabla sa prirodnim šupljinama, dodatno otežava preživljavanje pčela. Takođe, bolesti i paraziti, posebno alohtoni patogeni, mogu imati pogubne efekte na domaće populacije, dok nepovoljne pčelarske prakse ugrožavaju genetsku raznolikost pčela.
Koji su sledeći koraci za divlje pčele, i šta to znači za pčelarstvo?
Prvi korak je podizanje svesti, jer mnogi i dalje ne znaju da divlje medonosne pčele postoje i da su važan deo ekosistema. Sledeći korak je izrada preporuka i zakonskih okvira koji će omogućiti da ove populacije budu uključene u planove zaštite prirode i upravljanja prostorom. Ova odluka nije usmerena protiv pčelara niti donosi zabrane, već ukazuje na važnost divljih pčela koje imaju značajnu ekološku ulogu.
U narednim godinama očekuju se smernice koje će pomoći da se uspostavi održiv balans, na primer, kroz zaštitu staništa i pažljivije planiranje broja košnica u područjima gde postoje divlje populacije. Ovakav pristup nije prepreka za pčelarstvo; očuvanje genetičke raznolikosti kroz divlje populacije može doprineti većoj otpornosti pčelinjih društava u budućnosti.
Ključni naredni korak je nastavak prikupljanja podataka, naročito u zemljama van EU, poput Srbije, gde već postoje detaljna istraživanja, ali su ona geografski ograničena pre svega na područje Beograda. Proširenje istraživanja na druge regione biće presudno za dobijanje potpunije slike o rasprostranjenosti i statusu divljih populacija.
Divlje medonosne pčele su naše komšije
U Srbiji postoje stabilne populacije divljih medonosnih pčela, a najviše potvrđenih nalaza do sada potiče iz Beograda. U urbanom tkivu grada pčele koriste šupljine u zidovima, starim fasadama i kutijama roletni, što im omogućava opstanak. Faktori pritiska u Srbiji slični su kao u ostatku Evrope, uključujući pesticide, klimatske promene, bolesti i parazite, kao i rizike povezane sa pojedinim pčelarskim praksama.
