Vlada švajcarskog kantona Argau donela je odluku koja omogućava privatnim ugostiteljima da odbiju pristup deci u svojim lokalima. Ova odluka je rezultat javne debate koja je krenula nakon incidenta u novembru, kada je jedan vlasnik kafića postavio natpis koji je zabranjivao ulaz mlađima od 14 godina, ističući da želi očuvati mirnu i ugodnu atmosferu. Ova situacija izazvala je brojne reakcije među građanima, kao i među političkim partijama, posebno desničarskom Švajcarskom narodnom partijom.
Kantonalna vlada je objavila da trenutni propisi o uslužnom sektoru ne sadrže odredbe vezane za selekciju gostiju, što otvara vrata ugostiteljima da donesu odluke o tome koga će primiti u svoje lokale. Ova odluka se oslanja na pravo privatne ekonomske slobode, koje omogućava preduzetnicima da upravljaju svojim poslovanjem bez prekomernog državnog mešanja.
Pravni stručnjaci ističu da se ovde sukobljavaju dva osnovna prava: zabrana diskriminacije i ekonomska sloboda, koja je takođe zaštićena Saveznim ustavom. Iako su osnovna prava prvenstveno obavezujuća za državu prema građanima, ona nemaju direktan efekat između privatnih lica, što znači da ugostitelji imaju pravo da odluče koga će primiti, bez obzira na starost.
Vlada kantona Argau smatra da bi postojanje državne „obaveze gostoprimstva“ predstavljalo nesrazmerno zadiranje u preduzetničku slobodu. Oni smatraju da je zabrana diskriminacije po osnovu starosti manje rigorozna od onih koje se odnose na rasu ili pol, te da u ovom slučaju nije došlo do kršenja ustavne zabrane diskriminacije.
U saopštenju se navodi da zabrana ulaska za decu mlađu od 14 godina ne predstavlja ponižavanje niti stigmatizaciju, i da ne krši ljudsko dostojanstvo. Kantonalne vlasti su takođe istakle da, prema ovom razumevanju, ograničenja pristupa za starije građane takođe mogu biti dozvoljena.
Ova odluka je naišla na podeljena mišljenja u javnosti. Dok neki podržavaju pravo ugostitelja da odluče o svojoj klijenteli, drugi smatraju da bi takve zabrane mogle negativno uticati na socijalnu integraciju porodica i da bi mogle biti u suprotnosti sa Konvencijom UN o pravima deteta.
Ipak, kantonalna vlada je uverila javnost da postoje brojni ugostiteljski objekti koji su prilagođeni porodicama, te da će ovakve zabrane ostati izuzetak u praksi. Većina ugostitelja, kako su naveli, ne može sebi priuštiti gubitak porodica kao klijenata, što ukazuje na to da će ovakve odredbe biti primenjene sa oprezom.
S obzirom na sve navedeno, čini se da se švajcarski kanton Argau suočava sa izazovom balansiranja između prava privatnih preduzetnika i potreba šire društvene zajednice. Ova situacija osvetljava širi problem u vezi sa pravima i slobodama u savremenom društvu, posebno kada su u pitanju deca i porodice. Kako se debata nastavlja, ostaje da se vidi kako će se ova odluka odraziti na buduće zakonske okvire i prakse u švajcarskom ugostiteljstvu.
