U Evropskoj uniji je tokom prvog kvartala 2025. godine 42,5 odsto proizvedene električne energije došlo iz obnovljivih izvora, kako je danas objavio Evrostat. Ova statistika ukazuje na smanjenje od 4,3 procentna poena u odnosu na prvo tromesečje 2024. godine, kada je udeo obnovljivih izvora iznosio 46,8 odsto.
Prema podacima Kancelarije EU za statistiku, iako je došlo do značajnog porasta proizvodnje električne energije iz solarnih izvora, to nije bilo dovoljno da nadoknadi opadanje proizvodnje iz hidroelektrana i vetroelektrana. Solarni energija je doživela porast, ali su smanjenja u drugim sektorima dovela do ukupnog pada udela obnovljivih izvora.
Među zemljama članicama EU, Danska se ističe kao lider sa najvišim udelom obnovljivih izvora u neto proizvedenoj električnoj energiji, koji iznosi 88,5 odsto. Iza nje se nalaze Portugal sa 86,6 odsto i Hrvatska sa 77,3 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da su ove zemlje značajno napredovale u korišćenju obnovljivih izvora, dok su druge članice EU, kao što su Češka, Malta i Slovačka, beležile znatno niže udelima, sa 13,4 odsto, 14,4 odsto i 15,1 odsto, redom.
Smanjenje udela obnovljivih izvora u neto proizvodnji električne energije zabeleženo je u 19 zemalja Evropske unije u prvom kvartalu 2025. godine u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ovaj trend je najviše pogođen smanjenjem proizvodnje hidroenergije i energije vetra, što je dovelo do opadanja ukupnog udela obnovljivih izvora.
Najveći padovi u proizvodnji su zabeleženi u Grčkoj, gde je došlo do smanjenja od 12,4 odsto, zatim u Litvaniji sa padom od 12 odsto i Slovačkoj, gde je smanjenje iznosilo 10,6 odsto. Ovi podaci ukazuju na izazove sa kojima se suočavaju neke EU države u održavanju stabilne proizvodnje iz obnovljivih izvora, posebno kada je reč o klimatskim uslovima koji utiču na hidroelektrane i vetroelektrane.
Izveštaji poput ovog naglašavaju potrebu za jačanjem strategija za obnovljive izvore energije, kako bi se obezbedila energetska stabilnost i smanjila zavisnost od fosilnih goriva. S obzirom na globalne klimatske promene i sve veći pritisak na energetsku efikasnost, povećanje udela obnovljivih izvora energije postaje ključna tačka u strategijama mnogih zemalja širom sveta.
U ovom kontekstu, EU nastavlja da postavlja ambiciozne ciljeve za smanjenje emisije CO2 i povećanje udela obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji energije. Očekuje se da će zemlje članice raditi na unapređenju tehnologija i infrastrukture potrebnih za efikasniju upotrebu obnovljivih izvora, kao i na promovisanju istraživanja i razvoja u ovom sektoru.
Pored toga, važno je napomenuti da će se buduće investicije u obnovljive izvore verovatno fokusirati na solarne i vetroelektrane, koje su pokazale najveći potencijal za rast. Ova tranzicija ka čistoj energiji ne samo da će doprineti smanjenju emisija, već će takođe imati pozitivan uticaj na ekonomiju kroz stvaranje novih radnih mesta u sektoru obnovljivih izvora.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da je pred EU veliki izazov u održavanju ravnoteže između potreba za energijom i ciljeva zaštite životne sredine. Ova statistika iz Evrostata samo potvrđuje hitnost i značaj daljeg ulaganja u održive izvore energije kako bi se osiguralo da buduće generacije imaju pristup čistoj i održivoj energiji.
