Afera izgradnje vetroelektrane „Možura“, koja je puštena u rad 2019. godine, ponovo je postala aktuelna nakon prve sednice skupštinskog Anketnog odbora. Ova sednica je izazvala značajnu pažnju javnosti i medija, posebno nakon izlaganja predsednika Anketnog odbora Dritana Abazovića, koji je izneo ozbiljne optužbe o korupciji koja se dogodila prilikom dodele koncesije za izgradnju vetroelektrane.
Abazović je naveo da je iza ovog slučaja stajao bivši ministar iz redova Demokratske partije socijalista (DPS) Branimir Gvozdenović, naglasivši da je u pitanju korupcija koja iznosi oko četiri miliona evra. Prema njegovim rečima, ovaj novac je izvučen preko posredničke firme Cifidex, koja je navodno osnovana isključivo za ove svrhe. Ove informacije su dodatno uzburkale javnost, a poslanik Nove srpske demokratije Jovan Vučurović je podsetio da se ovom aferom bavio već pre pet godina, kada je DPS bila na vlasti i nije dozvolila formiranje anketnog odbora.
Vučurović je istakao da su tada postojale ozbiljne sumnje u vezi sa uključenošću Mila Đukanovića, bivšeg premijera Crne Gore, u ovaj slučaj. On je podsetio na izjave sina ubijene malteške novinarke Dafne Karuane Galicije, koji je tvrdio da je Đukanović ključna osoba u istrazi koja se bavila slučajem „Možura“. Vučurović je postavio pitanje Specijalnom državnom tužilaštvu zašto ne pozovu Đukanovića da svedoči o svojim saznanjima vezanim za ovu aferu.
U međuvremenu, Metju Karuana Galicija, sin ubijene novinarke, najavljen je kao svedok na anketnom odboru. On je poznati istraživački novinar i dobitnik Pulicerove nagrade koji se godinama bori za pravdu nakon smrti svoje majke. Potpredsednik Vlade za politički sistem, pravosuđe i antikorupciju Momo Koprivica naglasio je važnost rasvetljavanja ovog slučaja, ističući moralni dug prema Crnoj Gori i Malti zbog ubistva Galicije.
Koprivica je rekao da je Crna Gora oštećena na desetine miliona evra zbog ove afere i da će sveobuhvatne istrage pokazati razmere štete. On je istakao da je potrebno da se istraže svi poslovni potezi bivših ministara uključujući Gvozdenovića i Kavarića, kako bi se utvrdila njihova odgovornost. Prema njegovim rečima, u ovom slučaju postoji snažna povezanost između političke i krivične odgovornosti, a rasvetljavanje afere „Možura“ je ključno za vraćanje poverenja u institucije.
Ova afera je postala simbol korupcije u Crnoj Gori i izaziva sve veću pažnju međunarodne javnosti. Sa svakim novim saznanjem, pritisak na vlasti raste, a očekivanja građana se povećavaju. Istraga o „Možuri“ može otvoriti vrata ka dubljem razumevanju korupcionaških mreža u zemlji i omogućiti da se konačno donesu pravosnažne presude protiv odgovornih.
U svetlu ovih događaja, važno je naglasiti da je borba protiv korupcije od suštinskog značaja ne samo za pravdu, već i za budućnost Crne Gore. Građani očekuju da institucije preduzmu odlučne korake kako bi se osigurala transparentnost i odgovornost u svim aspektima javnog života. S obzirom na to da su u igri veliki interesi, borba protiv korupcije zahteva zajedničke napore svih društvenih aktera, uključujući medije, nevladine organizacije i političke stranke.
S obzirom na sve iznete činjenice, afera „Možura“ se može posmatrati kao ključni test za pravosudni sistem Crne Gore. Uspostavljanje pravde u ovom slučaju ne samo da će pomoći u rasvetljavanju korupcionaških aktivnosti, već će i omogućiti Crnoj Gori da se ponovo uspostavi kao država koja se bori za vladavinu prava i demokratiju.
