U regionu Jadra, Mačve, Azbukovice i Rađevine, stočarstvo se suočava sa jednom od najvećih kriza u istoriji. Dok se obore, torovi i staje sve više prazne, situacija se čini sve gorem po stočare. Iako se vlasnici svinja, posebno u Mačvi, još uvek drže, strah od afričke kuge svinja navodi mnoge domaćine da razmatraju smanjenje broja grla, s obzirom na to da svako dodatno grlo može predstavljati rizik.
Milisav Iskić iz Straže, koji godinama gaji kvalitetne svinje, ističe da cena svinja opada, sa debelim svinjama na 240 dinara i prasadima na 350 dinara. „To je zaista malo“, kaže Iskić, dodajući da bi, uprkos niskim cenama, mogli nekako da prežive da nije opasnosti od zaraze koja može uništiti čitave stada.
U ovom delu Srbije, krave su postale prava retkost. Oni koji ih prodaju retko kupuju nove. Željko Lukić iz Runjana napominje da su samo oni koji imaju farme sa velikim proizvodnjama mleka ostali u poslu. Cena mleka je ispod svake računice, čak i uz državne premije. „Skupi su gorivo, poljoprivredni materijali, lekovi i usluge veterinara“, objašnjava Lukić, dodajući da je teško opstati čak i onima koji imaju svoju mehanizaciju i njive.
Stočarstvo se još uvek održava u pasivnim selima poput Sipulje, Donje i Gornje, gde poljoprivrednici zahvaljuju komšijama koji su se odselili što im daju svoja imanja na korišćenje, bez naknade, kako bi se sprečilo zarastanje u korov. „To je velika stavka, jer stoka može da se hrani na livadama više od pola godine“, kaže Neša Todorović iz Donje Sipulje. Njihova računica je dobra, s obzirom na to da većinom proizvode sir i kajmak koje prodaju po gradovima kao što su Šabac, Beograd, Novi Sad i Sombor.
Nekadašnji kovači iz Azbukovice svedoče o opadanju stočarstva, često pređu na rad sa konjima kako bi izvlačili drva iz šuma. Milan Pantić ističe da su nekada živeli „kao mali bogovi“ od potkivanja, dok sada u ljubovijskom kraju, prema zvaničnom popisu, ima samo dva para volova. Slobodan Pantelić iz Straže dodaje da se junad otkupljuje po ceni od 3,5 do 4 evra, dok je cena teladi najmanje šest evra, ali ih gotovo i nema. „Sreća je što imamo mesara koji odmah plaćaju predata grla, dok smo ranije čekali mesecima“, naglašava Pantelić.
Miloš Milivojević iz Korenite ističe da su poljoprivrednici primorani da se bave „svaštarskom proizvodnjom“, kako bi nadoknadili gubitke na jednoj strani s dobitkom na drugoj. Ovog leta, kućni fondovi će biti pojačani novcem zarađenim od maline, čija je cena skočila na oko 600 dinara, ali ne zbog kvaliteta, već zbog nedostatka.
Stočarstvo u ovom delu Srbije se suočava s brojnim izazovima, a proizvođači su primorani da se prilagođavaju novim uslovima na tržištu. Nažalost, sa svakim danom, sve više domaćinstava razmišlja o napuštanju stočarstva, što može dovesti do daljeg opadanja ovog sektora. Dok se nadaju boljoj budućnosti, stočari se suočavaju sa realnošću koja ih sve više tjera na promene u načinu poslovanja i načinu života.
