Konjska zaprega polako se kreće obradivom zemljom, plug zaranja u vlažnu brazdu, dok sejač rasipa zlatno zrno. Ovaj prizor, koji izgleda kao da je snimljen u prošlom veku, zapravo se odvija na parceli Mirka Babičkovića u Subotici. Centar za kulturu Bunjevaca organizuje oživljavanje tradicionalnog načina obrade zemlje, a ovoga puta seje se starinska sorta pšenice – bankut.
Dr Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za turizam AP Vojvodine, ističe važnost ponosa na domaće proizvode i tradiciju. „Moramo da prestanemo da se stidimo onoga što jesmo. Imamo najbolje ljude, najbolje proizvode, samo to treba bolje da predstavimo“, kaže on, dok posmatra kako učesnici manifestacije obnavljaju zaboravljene veštine.
Dok moderna pšenica može dati veći rod, bankut se izdvaja svojom nutritivnom vrednošću i visokom sadržinom proteina. Ova sorta, koja je decenijama bila osnova života u Vojvodini, polako nestaje pred naletom savremenih hibrida. Dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica BNS, objašnjava da se na Institutu za seme u Novom Sadu pokušava preneti genetika bankuta na moderno žito. „Moderna sorta, iako rodnija, ima sasvim drugačiju nutritivnu vrednost, što dovodi do određenih problema u smislu ishrane“, naglašava ona.
Grgo Pećerić, koji se seća detinjstva i starih običaja, priseća se kako je banka bila cenjena. „Bankut sam kao mlad dečko upamtio. Ta sorta bila je hvaljena od početka i trajala skoro. Ona dobro rodi, zdravog je kvaliteta“, kaže Grgo, koji je kao dečak učio da seje. Opiše ritual svake jeseni: „Žito se sijalo, to je bilo sve kao sada ovog prizora – uzoralo se konjskom zapregom, pripremilo za sejanje, ručno se posejalo, pobacano zrno, opet se zavukla njiva sa konjskom zapregom.“
Ivan Ivković, 54-godišnjak, prvi put drži plug i priznaje da nije bilo lako. „Kao mlad sam samo plužio s konjima, oro nisam. Zahvalan sam organizatoru što mi je pružio mogućnost da to naučim u svojoj 54. godini. Sad konji baš nisu najbolje slušali – ovo su trkački paratosci“, kaže on.
Ova manifestacija nije samo o veštini obrade zemlje, već i o očuvanju tradicije. „Ostvarenost starine ne leži u savršenstvu izvedbe. Leži u ruci koja se priseća pokreta, u zrnu koje pada na zemlju onim istim ritmom kojim je padalo vekovima unazad“, objašnjava Ivanišević. On naglašava da su običaji koje Vojvodina nosi jedinstveni i vredni očuvanja. „Ako govorite o modernom turizmu, šardone verovatno možete da probate svuda u svetu, ali, recimo, graševac ne možete da probate nigde osim u Fruškoj Gori ili Sremskim Karlovcima“, dodaje on.
Organizatori manifestacije najavljuju da će hleb od novog žita biti upravo sa ove parcele, koristeći starovinsko seme. Svako zrno posejano nije samo seme pšenice, već i seme sećanja, dokaz da brzina savremenog sveta ne bi trebala da nas navede da zaboravimo svoje korene.
Dok poslednji snopovi sunčeve svetlosti padaju na svežu brazdu, život već kuca u zemlji. Do proleća, bankut će ponovo pokazati zašto je preživeo vekove – ne zato što daje najveći rod, već zato što pamti kada je hranljivost bila važnija od isplativosti. Žito će biti posvećeno na Svetog Marka, nastavljajući tradiciju koja spaja prošlost sa budućnošću, brazdu po brazdu.
U svetu koji se brzo menja, ovakvi događaji predstavljaju podsećanje na to koliko je važno očuvati tradiciju i kulturu. Vojvodina, sa svojim bogatim običajima i tradicijama, ima mnogo toga da ponudi, ne samo domaćim, već i stranim posetiocima koji žele da dožive autentičnu kulturu i istoriju ovog kraja.
