U Srbiji je trenutno registrovano oko 20 socijalnih preduzeća, iako se procenjuje da ih postoji između 200 i 500. Ove informacije su iznete na konferenciji posvećenoj socijalnom preduzetništvu, koja se održala u okviru regionalne konferencije CORE Days 2025. Ova tema je postala sve važnija, a stručnjaci ističu potrebu za boljim razumevanjem i implementacijom zakonskih okvira koji regulišu ovu oblast.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je naglasila da je usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu bio značajan korak napred za Srbiju, ali je praksa pokazala da taj normativni okvir sam po sebi nije dovoljan za razvoj socijalnog preduzetništva u zemlji. Prema rečima Irenе Đorđević Šušić iz NALED-a, cilj njihovog Haba socijalnog preduzetništva je da unapredi primenu Zakona u praksi, čime bi se podržali biznisi sa društvenom misijom.
Socijalna preduzeća su poslovne jedinice koje imaju za cilj da reše društvene probleme, a ne samo da ostvaruju profit. Ona mogu doprineti smanjenju nezaposlenosti, poboljšanju životnih uslova i jačanju lokalnih zajednica. Međutim, kako bi se postigao njihov puni potencijal, potrebna je veća podrška i razumevanje od strane države, kao i edukacija preduzetnika o mogućnostima koje socijalno preduzetništvo pruža.
Na konferenciji su predstavljeni primeri dobre prakse iz drugih zemalja, kao i izazovi sa kojima se suočavaju socijalna preduzeća u Srbiji. Učesnici su diskutovali o važnosti umrežavanja, razmene iskustava i znanja, kao i o potrebama za obukama i radionicama koje bi pomogle preduzetnicima da bolje razumeju kako da razvijaju svoje poslovanje u skladu sa socijalnim ciljevima.
Jedan od ključnih izazova koji su istaknuti je nedostatak finansijske podrške i investicija u socijalna preduzeća. Iako postoje programi koji nude subvencije i grantove, mnogi preduzetnici se suočavaju sa problemima kada je u pitanju pristup ovim sredstvima. Pored toga, potrebno je raditi na podizanju svesti o značaju socijalnog preduzetništva među potrošačima, kako bi se podstakla potražnja za proizvodima i uslugama koje nude ova preduzeća.
Zakon o socijalnom preduzetništvu, koji je usvojen pre nekoliko godina, postavio je osnovne okvire za rad ovih preduzeća, ali se čini da su potrebne dodatne izmene i dopune kako bi se olakšao njihov rad. Pored toga, važno je razviti strategije koje će omogućiti bolju promociju socijalnog preduzetništva i njegovih prednosti, ne samo za preduzetnike, već i za širu zajednicu.
Osim toga, u okviru konferencije razgovaralo se i o važnosti saradnje između različitih sektora – javnog, privatnog i civilnog. Saradnja ovih sektora može doprineti razvoju inovativnih rešenja za društvene izazove i stvaranju održivih poslovnih modela koji će imati pozitivan uticaj na društvo.
U zaključku, socijalno preduzetništvo u Srbiji ima potencijal da postane značajan faktor u ekonomskom razvoju i društvenoj koheziji, ali je potrebno još mnogo truda i saradnje svih relevantnih aktera kako bi se prevazišle trenutne prepreke. Praksa pokazuje da je važna ne samo regulativa, već i podrška i edukacija koja će omogućiti preduzetnicima da uspešno razvijaju svoje ideje i doprinose društvu na pozitivan način. U tom smislu, događaji poput CORE Days 2025 predstavljaju važan korak ka jačanju socijalnog preduzetništva u Srbiji.
